Zaobići

Ovde po pravilu pričam o onome što mi zapadne za oko i iznervira me, što, kao prvo, i jeste bila svrha bloga kad sam ga započinjala. Ima mnogo stvari koje volim i koje su mi drage, ali, kao što rekoh – i po cenu da ostavim utisak nekog ko je konstantno ogorčen – stvari koje volim nisu bile srha ovde.

Zašto to pominjem? Zato što bi neko ko bi skroz slučajno zabasao, sigurno stekao utisak kako u životu nemam pametnija posla ni većih briga nego se baviti trivijalnostima (naravno, stoga jer sam konstantno ogorčena i ništa lepo u svom životu nemam).  Postoje tri odgovora na to.  

Prvo, da, ovde sam ogorčena jer pišem o stvarima koje me ljute. To ne znači da ništa lepo u životu nemam. To samo znači da ovde pišem o stvarima koje me ljute. Period.
Drugo, stvari koje ovde pišem krešendo su teme koju razvijam već preko deset godina, a to je krajnji pad civilizacije koju poznajemo – i koji sam, mislim kraj, predvidela još tamo 2000-ih. 
I kao treće, zar stvarno mislite da u ovom trenutku u vremenu čovek ima prečih stvari o kojima bi javno govorio?

Desetinu puta dosad tokom svih ovih godina nisam znala bi li bila ponosna na sebe ili užasnuta jer su se stvari koje sam govorila pokazale kao istinite. Kad je 2000-e pao Sloba, i kad su svi bili euforični, ja sam govorila da to nije urađeno kako treba, da to nije bila nikakva blesava “revolucija”, da je najbolji način trebao biti “rumunski scenario”, da su se neke stranke trebale zabraniti kao u Nemačkoj onomad i da se praktično ništa nije ni promenilo ni postiglo. Ljudi su me gledali kao da sam luda, govorili mi da sam paranoična, da bulaznim koješta.

Sigurna sam da sad više niko ne misli da sam bulaznila.

Kad sam govorila da EU nije nikakvo carstvo božje ili nirvana kojoj trebamo težiti, kako ista ima milion problema, kako je to samo bio način da Nemačka ispuni svoj nikad dosanjani san o vladavini Evropom u kojoj će – s njom na čelu prvenstveno, a onda i ostatkom Zapada – postojati dve strane: bogata elita koja iskorištava “nižerodne” s Istoka – kad sam tvrdila da ulazak u EU nije pametan potez jer EU nije ni osmišljena da pomogne siromašnom Istoku da se obogati,  već samo da ga iskoristi otvarajuči tvornice s robovskom radnom snagom i uništavajući domaću proizvodnju uvaljujući nam svoje đubre – takođe, KAD sam govorila da će se EU raspasti sama od sebe – svi su me gledali kao da nosim onu poslovičnu kapu od folije na glavi i baljezgam o invaziji vanzemaljaca.

Pitam se koliko vas danas nosi istu kapu skupa sa mnom. Britanci sigurno:) 
Ali sprovedite ankete po celom istoku Evrope, i pogledajte koliko glava s folijama ima danas. Moje baljezganje u nekim je državama danas zvanična politika. 
Malo li je od neke anonimne što je posmatrala stvari pre 20 godina?

Kad sam govorila da je i Rim pao tako što je postao “pre-progresivan” za svoje dobro, kad se, umesto u razum, bačio u preteran komfor, orgije, iživljavanje najgnusnijih i najbesmislenijih kaprica, time postavši lak plen za nove, dotad još nenačete snage germanskih i inih pagana koji su bili daleko nazadniji, mnogo tradicionalniji, mnogo siromašniji ali zato i mnogo bešnji i spremniji da ginu – recite mi, kako vam izgleda ovaj Rim danas?

Širom Zapadne civilizacije (novog Rima) vode se besmislene rasprave oko 4589 vrsta rodova i sexualnih preferencija, oko izmišljene opresije žena prvog sveta koje sede u Starbaksu i preko telefona vrednosti 1500 dolara putem Tvitera “ruše patrijarhalizam i dominaciju belog muškarca”žene koje nikad tokom istorije nisu živele bolje ni komfornije niti imale toliku moć kao danas – ljudi su postali toliko opsednuti “oslobođenom sexualnošću” (oslobođenom od čega?) da je maloletnicima dozvoljeno da vrše operacije promene pola bez pristanka roditelja, bez prethodne terapije, ma čak i bez pitanja – dovoljno je samo da kažu da to žele – devojčice se ohrabruju da nose majice s natpisima poput Daddy’s Little Bitch a osmogodišnji dečaci da se oblače kao drag queens i plešu po striptiz klbovima – u “umetnost” je uveden nov pravac, performans, slikanje menstrualnom krvlju – na univerzitetima se profesori otpuštaju ako predaju osnove biologije ali postoje predavanja kao što je (karikiram) lezbejski ples…. 

Bilo kakvo pozivanje na istorijske fakte proglašeno je “sexističkim” i “nazadnim” i “viševekovnom opresijom belaca (belog muškarca pogotovo)”, širom Amerike i Londona ruše se spomenici, prepravljaju nazivi ulica, kompletna se istorija briše i ponovo (pogrešno) ispisuje, sve tradicionalne vrednosti izgubile su na značaju, žene koje žele da se udaju se gledaju s prezirom i smatra ih se otpadnicima od društva – isto kao i muškarce koji nisu feminizirani, koji ne potiskuju svoj testosteron lekovima, koji pokazuju bilo koji vid borbenosti – dok se s druge strane veliča samohrano roditeljstvo (ako već uopšte kakve dece mora bit), krajnje sexualne slobode (pa čak i nastranosti – već sam gore pomenula sexualizaciju dece), komercijalizam (najbitinije je imati nov telefon, slušalice, brz internet i brendiranu odeću)…

S druge strane, dok se Zapad tako veselo bavi svojim besmislicama i gluparijama, u isto vreme pristižu neke nove, nenačete snage, mnogo siromašnije, navikle na mnogo manje komfora, mnogo borbenije…

Pisala sam o tome nekih pet godina PRE migrantske krize, i PRE nego je iko počeo rušiti spomenike i zabranjivati biologiju i istorijske fakte. Pisala sam o tome PRE nego su deca počela nastupati po striptiz klubovima.

Ako iko još uvek želi onu kapu od folije, mogu mu časkom napravit jednu. Ali mislim da su mnogi već odavno shvatili da car, zapravo, nikad folijsku kapu nije ni imao, već uvek bio go kao od majke rođen.

Doduše, baš kao u bajci, samo su se najluđi usuđivali javno ukazati na njegovu golotinju. Ja sam bila jedna od tih ludih “teoretičara zavere”, mada me danas mnogi ne mogu pogledati u oči jer su me teoretičarem zavere onomad nazivali. 

Mrzi me da dalje navodim sve one stvari koje su mi upale u oči puno pre nego trenutno, upravo sada, mnogi ljudi širom Zapada govore isto, iako ih je bilo još sijaset. Lako je nešto nazvati teorijom zavere kad zagovornika iste ima par stotina. Teško je nešto zvati teorijem zavere kad isto govori milion ljudi. Nisam sigurna da danas ima toliko UFO pristalica, koliko ima pripadnika OVE teorije zavere. Ponavljam, u nekim zemljama ova “teorija zavere” je trenutno državna politika. Čini se da onima koji se sprdaju lagano ponestaje argumenata.

Ali ne lezi vraže, jer su ti, koji nemaju nikakve argumente, najglasniji i najbezobrazniji.

U principu nije bitno – ako dođe do Ragnaroka, svi ćemo mreti ionako, i mi, teoretičari, i vi, glasni i bezobrazni. Ja godinama pominjem Ragnarok, mada je to metafora, ne mislim da će bogovi bukvalno saći na zemlju da se pobiju međusobno s divovima ili kako već prokleta stvar ide. Ne mislim čak nužno ni da će planeta da propadne.

Ali svet na koji smo navikli, civilizacija koju poznajemo, definitivno hoće. I to je normalan tok istorije – svaki Rim najposle propadne.

Nemam iluzija, pa se neko s pravom može zapitati što sam onda toliko besna (ili ogorčena). Moram li imati razlog? Šta sad, treba da gledam sve te majmunade koje se dešavaju i da valjda ostanem flegmatična? Izvinjavam se, ne mogu. Znati kako je nešto debilno i pogubno, ne znači da sad trebamo sedeti nasmešeni i bezbrižni. Niti mislim da je to čoveku s iole mozga, i iole sposobnosti (i volje) da pogleda van svojih ličnih, skučenih, dogmatskih vidika, začaranog mehura u kojem obitava – uopšte moguće. 

Danas ako zapitaš sve te podsmešljive i otrovne, a šta je to čime se ti u životu okupiraš? Odgovor će biti: uticajan sam na društvenim mrežama, borim se za jednakost i ženska prava pišući po društvenim mrežama, meditiram pokušavajući da probudim svoju unutrašnju boginju i delim iskustva o tome na društvenim mrežama, prelistavam društvene mreže da vidim koja je nova fensi feministička knjiga izašla i kad se sledeći protest protiv patrijarhalizma održava. Usput, sve su društvene mreže na kojima sam aktivan/a upoznate da pohađam Gender Studies na koledžu, i da nameravam diplomirati u Lezbejskom plesu. Takođe, jesi li uopšte čula za onaj neverovatan korak u oslobađanju žene pod teškom belo-muškom opresijom, izražen u performansu u kojem su svi lica obojili menstrualnom krvlju?
Pa naravno da nisi. Tebe uopšte ne zanimaju bitne stvari u životu, ti si svoju slobodu prodala postavši rob muškarcu u braku, ne gradeći karijeru i baveći se tim zaostalim, totalno besmislenim budalaštinama kao što je prepravljanje video igrica. Usput, igraš igrice. I čitaš knjige fantastike. Ma šta uopšte imam da se pravdam jednoj tako ogorčenoj osobi kojoj su najbitniji njeni glupavi infantilni hobiji.

Sad me izvini, moram kod frizera, da obnovim ovu zelenu boju kose, već mi se vidi porast. Usput, čujem da je izašao novi fon, ovaj mi je star već dva meseca, sramota me kad uđem u Starbaks.

I, da, muškarci su fuj.
 

?

 

Da, zaista bi bilo smešno, da nije do zla boga žalosno. I ne, Orvel nije bio pisac fikcije, zapravo je bio prorok. Zabrana upotrebe pola reči u rečniku, prepravljanje istorije, uništenje vrednosti i uspostavljanje novih, gradovi krcati kamerama, internet kojem, čim se na njega priključite, dajete dozvolu da zna vaše ime, godine, lokaciju, preferencije – i da vas, shodno tome, strpa u ovu ili onu kategoriju, izmišljanje nepostojećih borbi unutar društva oko izmišljenih i nepostojećih fenomena kao što su novi rodovi i polovi, “ozakonjen” rasizam, izam itd, “ženska opresija u 21. veku na Zapadu” – novi virusi koji nas teraju da se zatvorimo u kuće, da ne komuniciramo međusobno – osim putem interneta, gde nam se ionako svaka reč prati – uspostavljanje paranoje usled koje se plašimo jedni drugih i potkazujemo jedni druge vlastima (Partiji?) ako vidimo da se neko ne pridržava pravila (?) – namerno i svesno uništenje kompletne srži društva, njegovih temelja, istorije i moralnih kodexa, ukidanje svih sloboda, slobode govora, slobode kretanja, elementarne empatije spram drugog ljudskog bića, prihvatanje autoriteta bez preispitivanja istoga, slepo, ko telad i ovce…

I onda ja trebam da se objašnjavam s nekim zelenim mulcima koji još ne znaju pravilno obrisati dupe ali zato seru na usta, da im objašnjavam i pravdam se zašto sam ogorčena i da li sam to uopšte – ili možda samo svojim ogorčenjem pokušavam objasniti ono što ionako objašnavam još i pre nego su se oni rodili – hvala, ne.

Zapravo, ono zbog čega sam najviše ogorčena jeste postojanje vas, koji ne umete civilizovano i kulturno pričati, i verujete da ste izvojevali ko zna kakvu pobedu iznevši primitivnu primedbu od tri reči u komentaru usled koje će vas po leđima tapšati samo ignoranti, frustrirani okoti kao što se i sami. 

Ne podnosim trigere, ali mislim da bi jedan triger svako od vas trebao nositi na čelu: Upozorenje! OVA osoba se juče rodila, nema pojma o realnom svetu, ne izlazi iz kruga svojih woke drugara, ne ume razložno izlagati argumente jer iste i nema, ne razume ironiju ni metafore, ima previsoko i ničim utemeljeno mišljenje o sebi, na drugačije mišljenje je sposobna samo da reži, nipodaštava i sprda se, zla je, toksična i duboko frustrirana ličnim razočaranjima na kojima je izgradila ideologiju kojoj veruje da se klanja iz čisto ideoloških razloga. Mada to nije razlog.

Obzirom da je pokušaj diskusije nemoguć usled manjkavosti navedenog, isti je besplodan, stoga molimo zaobići.

Pa. Zaobilazim.

0