Dom, 32

Znoj se lagano hladio po njenoj koži, i sve je više postajala svesna da je mrak, i da je vrlo tiho, i sigurno veoma kasno. U Kući je uvek bilo tiho kao u grobu. Ona je često mislila kako su domovi starih porodica poput kripti. Kad biste prošli podovima od kamenih ploča, vaši su koraci remetili tišinu odbijajući se od zidova, i svaki je glas odzvanjao resko i grubo, kao da vičete. Morag je bila iznimno tiha jer je odrasla u takvoj jednoj kući, a i njen je otac mrzeo galamu i govorio mirno i nikad ne podižući tona.

Još je uvek nije puštao sa sebe. Ona reče:

-Kasno je. Moram da idem.

Pa se upre o njegova ramena da lakše ustane, međutim, njegov stisak ne popusti ni za nijansu. Nije imalo nikakve svrhe otimati se iz ruku Angusa McIntosha. Zato je veselo rekla:

-Ja ne mogu izvesti ovo bez vaše pomoći, gospodine McIntosh.

On progovori toliko lenim glasom da ju je svu prošla jeza:

-Onda ćete morati da odustanete, gospođice Petrović.

Ona pomisli kako je retko šta na svetu slično muškarcu koji je upravo ševio. Izgledao joj je kao da je na maču dobio svet, i kao da više nema ničega nad čim nije likovao i nazvao svojim.

-Nemojte biti blesavi. Ima strašno puno sati.

-McGonagallovi su otišli na kopno.

-Ali Hamish nije.

-Oh, baš me briga za Hamisha McGonagalla! Može da misli šta god hoće.

-Vi svakako nemate nikakvih obaveza spram njega.

On je, prateći očima svoj pokret, prelazio rukama preko krivine njenih bokova i linije kičme. Rekao je, kao da je uopšte nije čuo:

-Kako savršenu kožu imaš…

Obuhvatio je dlanovima njen struk.

-Isuse!.. Mogao bih da te slomim ovlašnim stiskom. Znaš li onu Andersenovu priču o princezi na zrnu graška? Mora da je mislio na nešto ovakvo.

-Gospodine McIntosh…

-Nema potrebe da me više zoveš tako. Da sam ikad patio od naslova, onda bih tražio da me oslovljavaš mojom titulom. Ali ovakve situacije sve ljude izjednače, zar ne?

Pojačao je stisak na njenim bokovima i udobnije se namestio u njoj. Još je uvek bio ogroman i tvrd, i osećala ga je sve do grla. Kad je ponovo bio ceo unutra, lako se stresao i za časak sklopio oči. Dahnuo je:

-Oh, gospode, kako je dobro…

Onda ju je pogledao očima koje su opet počele da gore.

-Nemaš pojma kako si vruća i vlažna, kao rastopljeni vosak… I tesna poput devojčice. Znam da sam golem. Nekim je ženama to bio problem. Ali ti, lepotice… Ti si pravljena za mene.

Osećala je kako pulsira i propinje se u njoj, poput obesnog osvajača. Počela je da je hvata vrućica, pa je brzo ponovila:

-Gospodine McIntosh…

-Oh, do vraga! Da li te to pali? Vrlo dobro. Onda ćemo ostati zvanični.

-Molim vas da me pustite. Ja živim s drugim ljudima i imam obaveze spram njih. Doći ću sutra, i kad budete hteli, ali sad moram da idem.

-Kad budem hteo? Ali ja hoću da ostanete sada, gospođice Petrović.

-Molim vas da mi ne pravite probleme.

On je za časak posmatrao njeno lice. Onda je leno izgovorio:

-Udelite mi još malo svog vremena, miss. Besramno uživam, zar ne vidite? Kako mi možete oduzeti tako nešto?

Ona pomisli da je to njemu, zaista, nepojmljivo. Ko je Angusu McIntoshu ikada odbio ono što je hteo? Kome je na pamet pala jedna takva drskost… U celom njegovom životu, niko mu i nikada nije sputavao užitak bilo koje vrste. On to ne ume da shvati.

Učinila je kompromis.

-Ali samo malo, gospodine.

Nasmijao se.

-Da li se tim tonom obraćate Roryju McGonagallu, miss? Kažu da vešt vaspitač obično u startu ponudi manje nego što namerava, tako da ima čime da trguje posle.

Ona se smešila.

-Da li je to prolazilo vašim dadiljama, gospodine?

-Ja sam uvek bio džentlmen, gospođice. Žena ima pravo na hirove.

-A muškarac na predstavu da ga se za ma šta pita.

-S takvim stavovima, gospođice, koliko ste ljubavnika uopšte imali?

Ona je pokušavala da razbistri mozak. On jekne:

-Gospode!.. Svakako neću da o tome morate toliko dugo misliti!

-Ne mogu da mislim dok to radite, dođavola…

-Pokušajte… Želeo bi da mi pričate o svojim momcima dok vas tucam, gospođice Petrović…

-Ali skroz ste nastrani, gospodine McIntosh…

-Ali to je kao da kažete da je voda mokra, gospođice Petrović… Ko je bio prvi čovek u vašem životu?..

-Oh, bilo je to davno…

-Ne sumnjam da ste se rano počeli zanimati seksom.

-Bila sam smrtno zaljubljena u njega…

Sklopila je oči.

-Bio je nekoliko godina stariji i verovatno najpoželjniji momak u školi… Baraba…

-Čini se da ste uvek naginjali problematičnim muškarcima.

-Svakako sam naginjala njemu. Gledao me s visine i držao se kao da su sve devojke sveta rođene samo kako bi mu udovoljile… Bio je izuzetno neugodan…

-Sad već vidim smisao u toj priči.

Ona otvori oči. Smešio joj se.

-Oh, ali to svakako nije bilo ni prineti vama, gospodine McIntosh…

-Nijedan dripac u vašem životu nije ni prineti meni, miss Petrović…

-To je tačno…

-Nastavite… Oh, to je lepo…

-Da li vam se dopada, gospodine?

-Ni slučajno ne stajte, miss… Hajde, dođavola… Šta se dogodilo s dripcem?

-Bio je.. Oh, on je…

-Nemoj da staješ, do sto đavola! Šta se dogodilo s dripcem?

-Mi… Posvađali smo se kad je počeo rat… On ima um od krvi i paljevine… Rođen petsto godina prekasno… Oh, nemojte me siliti da pričam!..

-Želiš li da ja stanem?

-Oh, ne!..

-Onda ćeš pričati…

-Šta hoćete?.. Jako smo se posvađali… Rekla sam mu.. Rekla sam…

Šta, miss Petrović?..

-Oh, rekla sam mu da bi se trebao lečiti… Da samo manijaci vole rat… Strašno me je izvređao… Nikad više nismo bili zajedno…

-I budala je pustila da odete iz njegovog života?..

-Nije imao izbora…

-Ja vas nikada neću pustiti, gospođice Petrović.

Ona shvati da se umirio.

Kroz gromovito udaranje svog srca, čula je kako oboje glasno i teško dišu. Bili su u goloj vodi i svaki tren podrhtavali. Ona se posve šćućurila u njegovom krilu, dok je mahnito pulsirao u njoj, tvrd do pucanja, željan, raspomamljeni, nikad poraženi osvajač… Tiho je rekla:

-Šta ćete uraditi ako ja poželim da odem, gospodine McIntosh?..

-Vezaću te lancima za zid, ako nikako drukčije. Pretpostavljam da si je taj idiot kasnije prosvirao glavu. Ali ja bih prvo ubio vas.

Njoj su cvokotali zubi.

-Koliko ste vi lud čovek, gospodine McIntosh?

-Sad je kasno da me to pitaš. Trebala si pažljivije slušati kad su ti pričali da su svi McIntoshi ludi.

Ona je zurila u njega.

1

Dom, 31

On ponovo progovori:

-Ja nisam sreo puno osoba koje su mi intelektualno uspevale parirati. Ali vaš me način razmišljanja uvek obraduje. Upravo je neverovatno da neko vaših godina, s ratom uništenim školovanjem, i u emigraciji, bude na ikoji način takmac meni. Nema potrebe da se mrštite, vrlo dobro znate da sam u pravu.

Ona hladno reče:

-Tačno. Ali niko ne voli da mu se tako nešto kaže u lice.

-Gospođice Petrović, izaći ću s otvorenim kartama. Reći ću vam šta mi je na umu, i šta od vas hoću. Ne opterećujte me konvencionalnim budalaštinama. Ako niste u stanju čuti istinu, onda idite i ovaj razgovor više nikad neću započinjati.

Ona ništa ne odgovori. On reče:

-Tako sam i mislio.

Tatjana nervozno povuče dim.

Situacija je postajala sve opasnija. Angus McIntosh je uvek bio hladnokrvan i nadmen, i to je bilo nešto što ga nije sasvim napuštalo ni jednog trena njihovog poznanstva. Onaj njegov osmeh od kojeg joj se vrtelo u glavi, to je, zapravo, bila samo obmana, mamac za lakoverne.

Uvek je bilo nešto od arogantnih McIntosha u njemu.

Međutim, čak joj se ni pri prvim susretima nije činio ovoliko osion. Otkad je za njom zatvorio vrata, ponašao se kao dišuće otelotvorenje sve ostrvske aristokratije ikada. Sablažnjiv način na koji je sedeo, odabir njegovih reči i ton glasa… Tek je smisao svega toga doprinosio da se ne oseća poniženo. Postojao je vrlo konkretan razlog zašto se Angus McIntosh ovako ponaša, ali u njenoj je glavi vladao posvemašnji haos. Nije imala blagog pojma šta će najposle od nje zahtevati. Jer, nešto hoće. I ona neće imati drugačijeg izbora osim da mu udovolji.

Napetost u njenoj utrobi slutila je da će to biti opako i smrtonosno, i da će postati beznadežno ovisna još pre nego se završi.

On reče:

-Kao balavac sam postao žudan vaše ironije i načina na koji hodate pod mojim krovom. Vašeg smeha i vašeg ćutanja, i tog kako se razbesnite i srljate pravo u pogibiju, ne mareći. I, mada mi je mrsko što u zvučati kao svi dripci u vašem životu ikada, moram vam reći da ne pamtim da me je ijedna žena toliko uzbuđivala.

Ona malo skupi ramena. On nastavi.

-Znam da je to priča vašeg života. Upravo vam je pisano da srećete muškarce koji hoće da vas kresnu. Ali šta ćete? U času vašeg rođenja, neki su poročni stari bogovi slagali karte i rekli: ovu ćemo da napravimo fatalnom. Ja se nikad nisam udvarao, ni dok sam bio balavac. Ne možete biti poslednji u nizu od deset vekova gorštačkog plemstva koje je išlo u hajke na žene i provelo generacije silujući, i imati sluha za cveće i bombonjere. Reći ću vam kao McIntosh: koliko tražite i šta tražite da vas imam pod ovim krovom, i u svom krevetu. Da li imamo dogovor, gospođice Petrović?

Ona je oećala kako joj cigareta dogoreva između prstiju. Pružila je ruku i ugasila je, a onda naterala svoje misli na razumljiv engleski.

-Kakav mi, u stvari, dogovor nudite, gospodine McIntosh?

-Mislio sam da sam bio sasvim jasan.

-Zapravo niste. Recite mi, šta nudite za moje seksualne i intelektualne usluge?

-Šta god hoćete.

-Otkud znate da me uopšte imate čime platiti?

On se nasmeši.

-Onda ostavljam vama da nađete satisfakciju kakva vam odgovara.

-Mislite da mogu ikakvu?

-Gospođice Petrović, laskam sebi da će me retko koja žena odbiti. Sasvim sam siguran da vas privlačim, a obzirom da nismo ni deca ni budale, svakako se po tom pitanju možemo dogovoriti. Ovo je već isuviše dugo draženje nerava i potpuno je bespotrebno. Odgovorite mi iskreno. Da li biste da vas kresnem?

Ona je trenutak ćutala, zureći u njegov leni osmeh. Onda je polako počela:

-To uopšte nije pitanje…

-Bez prenemaganja, molim vas. Naprosto to recite. Ja vas zaista ne nameravam pustiti napolje dokle vas god ne poševim. Da li vi to želite?

-Ne vidim kakvu bi svrhu imao moj odgovor, ako ste vi već doneli odluku.

-Možda bih samo hteo da čujem kako to izgovarate.

-Ne mogu da verujem da vas bog još nije spržio gromom i pored tolike arogancije.

-Dođite ovamo, gospođice Petrović.

-Oh, nosite se!..

-Ne želim da ponavljam.

Ona ustade.

-Sjajno.

Bezobzirno i bez ikakvog stida, on odgurne nogom u stranu lomljivi stolić koji ih je razdvajao. Polako se odvojio od naslona sofe i nagnuo ka njoj. Glas mu je bio drugačiji, grub i opor, i od tog joj klecnuše kolena.

-Nameravam potrošiti svo vreme sveta na tucanje s vama, gospođice, ali ne sada.

Pograbio je za ruku i naterao da mu priđe korak bliže. Pre nego je ona uspela naći oslonac na nesigurnim nogama, već je počeo da je raskopčava. Ona zgroženo dahne:

-Ali šta ako Morag uđe?..

-Ona je anđeo. Nikad se ne budi noću.

-Neka ste sto puta prokleti, Anguse McIntoshe!

-Možete da kunete koliko god želite. Ali ja ću vam ga svejedno staviti.

-Oh, bože!..

Zanela se kad je nestrpljivo povukao nadole njene leviske, ostavivši je skoro nagu u sićušnim gaćicama.

-Bio sam u pravu. Devojka kao što ste vi, oblači ovakav veš čak i kad nema nikoga ko bi ga video.. Ali ja imam ogromno poštovanje spram vaše seksualnosti. To je zaista poslastica za oči.

Reči su mu bile opake, ali stvari su ga odavale: njegov dah, mračna boja njegovog glasa, hitrina njegovih pokreta… Vešto ju je povukao na sebe, ne trošeći vremena ni truda na finese i nežnosti, i njoj se soba zavrte oko glave a kad je ponovo progledala, sedela je na njemu kao u klinču i on je govorio iz najveće uopšte zamislive blizine:

-Ako ste ikad imali ma kakve nedoumice oko moje želje, miss Petrović, da vas odmah razuverim. Želim vas ovoliko.

Grubo ju je pribio uza sebe i ona se strese i izvi ramenima. Bio je golem i kao stena tvrd, i ona se gotovo uplaši od onoga šta će se desiti kad se najzad otkopča. Nije imala nikakve šanse kad mu se jednom našla u rukama. Njegova fizička premoć sad je od nje mogla učiniti šta mu god napamet palo. A, sasvim je jasno videla da je um Angusa McIntosha po tom pitanju krcat i raskošan. Retki su muškarci ovako spretno postupali sa ženama, i ona je shvatala njegove namere tek kad im je već nazirala kraj. Vrtoglavom ju je brzinom raskapčao i svlačio. Ostala je skoro do kože gola za nekoliko neuhvatljivih trenutaka, a on je sam još uvek bio potpuno obučen.

Dahnuo je promuklo:

-Koliko vi želite mene, miss?..

Uronio je dlanom među njena bedra i ona zadihano jekne. Bili su toliko blizu da su im se usta dodirivala. Od mirisa njegove kože mutilo joj se u glavi. Rekao je:

-Kako ste vrući i mokri… Oh, ovo će zaista biti bolje nego sam i mislio!

Ona je tiho jecala:

-Oh, prestanite, ne mogu to da podnesem!..

-Itekako da možete… Hajde, lepotice.. Da li ti se to dopada?

-Oh, da…

-Imaš kožu kao svilu… Savršene kosti… Tu apsolutno savršenu skrivenu dragocenost…

Zagnjurio je lice u njenu rasplelu kosu. Osetila je njegova usta na vratu, i njen je um mislio prsnuti od strahotne kombinacije koju je to činilo s njegovom rukom među njenim bedrima… Njeni su bokovi počeli plesati svoj nezaustavljivi kružni ples nad njegovim dlanom, i osećala je da će svaki čas početi da svršava tako da će to probiti zidove i plafon. Grozničavo ga je pograbila za opasač i čula je kako se smije lica uronjenog u njenu kosu:

-Svakako bih ti bio od veće pomoći, draga, kad bih češće nosio kilt, zar ne?

Ona nestrpljivo prasne:

-Čemu si Škot, dođavola?

-Na to ćemo odmah odgovoriti. Samo mi daj tren, lepotice.

Počeo je da se otkapča i pri tom joj se veselo nacerio. Ona je drhtala od nestrpljenja i želje. U ušima joj je bubnjalo, osećala je kako joj lice bridi od vruće krvi i imala je utisak da se sve oko nje okreće kao na poludeloj vrtešci. Temperatura u prostoriji skočila je sve do tavanice.

Žurno se namestila na njega dok se nije pravo ni skinuo. On vedro reče:

-Prava ste raskalašna kučka, zar ne, miss Petrović?..

-Nisam se popela na vas da bi mi laskali, gospodine McIntosh…

-Pošteno. Hajde da vam ga onda stavim, miss…

I onda je bio ceo u njoj, do grla.

Osetila je kako mu je celim telom prošao drhtaj, a kad je otvorila oči, gledao je u nju iz one ludačke blizine u kojoj se usta dotiču. Za jedan tren, oboje su stali, zadihani, i samo tako gledali jedno u drugo. Onda on reče:

-Neka sam proket… Ali ti si stvarno savršena…

Onda su im se usta po prvi put srela.

Pograbio je za glavu i ljubio svo vreme dok su se ševili, a bili su to mahniti, grubi, bolni poljupci i ona je vrlo brzo na jeziku osetila metalni ukus krvi; ali svoje ili njegove, nije znala, a još manje marila. Mislila je da svršava čitavu večnost, i to se nastavilo i kad je i on počeo. Pre nego se istočio u njoj, jedan je trenutak iskreno poverovala da će umreti potraje li to i sekund duže.

Sve je imalo granice, čak i najbolji seks u njenom životu.

1