Šta je to mačka dovukla

Već sam pisala (ovde, i na jednom drugom mestu na kojem su me napali) koliko se grozim ovih novih budalasanja s poremećajima ličnosti.

Na stranu politička korektnost kojoj nisam sklona, niti sam se ikada politički korektnom smatrala. Ovo je sad već postalo onako, znate, fuj. Da se pobljuješ.

Pre par godina, imala sam nekoliko varijanti da napustim ovu zemlju. Mogla sam otići u Sloveniju, mogla sam otići u Švedsku, Kanadu itd. Međutim, ostala sam ovde, kao mazga, osećajuči kako se nikad ne bih osećala dobro na Zapadu. I ne, ne mislim time tipično gastarbajtersko vajkanje tamo-ljudi-nisu-ko-ovde-nemaš-s-kim-ni-kafu-popit. Baš me briga za kafu. Ni ovde nema ljudi s kojima se družim i zadnja mi je rupa na svirali imam li s kim piti kafu. Kafu uvek pijem sama.

Ne, sećam se da sam, dok su mi se te prilike nudile, osećala ružan otpor, onaj gut feeling da to nikako ne bi ispalo na dobro. Zamislila sam sebe u nekoj zemlji u kojoj ne bih mogla biti ono što jesam ni govoriti ono što mislim, i to me je momentalno oteralo.

E pa sad, reći će neko, odakle ti to? Pa zar nisu upravo zapadnjačke zemlje mesto na kojem čovek može biti šta želi i govoriti šta hoće?

Jeste, da. Ako ćeš biti ono što te zemlje odobravaju, i ako ćeš govoriti ono što te zemlje smatraju politički korektnim da se govori.

Moja ideja demokratije uvek je uključivala slobodu izraza i govora. Ukoliko svojim postupcima i rečima ne navodiš druge da čine kriminalna dela (ili to sve ti sam ne radiš)  – po meni možeš da se ponašaš i govoriš šta god hoćeš. Ima već dosta otkad ne znam je li to više uopšte jedno od temelja demokratije, ili neko nepisano pravilo kakvog opskurnog veštičjeg kulta. U smislu radi šta hoćeš, dokle to god ne škodi drugima.

Vešci će reći da je to njihov zakon. Čini se da jeste. Jer, demokratski više nije, očigledno.

Odavno se više ne možete ponašati i govoriti kako i šta hoćete na Zapadu. Naprimer, više ne mogu da čitam Haklberi Fina ili gledam Prohujalo s vihorom, jer su te stvari zabranjene. Što su sitnice. Ali, đavo je u detaljima, znaš?

Više ne mogu otići na strane socijalne mreže i reći ljudima da su ili ludi ili budale kad bulazne da će “ljubav izlečiti psihopatu” i slično. Da to uradim, odmah bi me nazvali nazadnom, rasistom i fašistom (?). Inače, da odem u off, uvek mi je zanimljivo kako su “fašista/nacista” i “rasista” prva imena kojima će vas nazvati izjavite li nešto što im se ne sviđa, i što Agenda ne dozvoljava. Nema veze pričali vi o seksualnom životu glista u amazonskim prašumama. Ma koliko vaše reči ne imale apsolutno nikaku vezu s bilo čim što i na sto kilometara vuče na današnje nedoumice ljudske vrste, svi će uvek nekako naći poveznicu. Šta znam? Reći će mi ko sam ja da pričam o glistama u Amazoni. Da li sam pripadnik nekog amazonskog plemena? Ako nisam, onda bilo šta što se njih, mislim plemena, tiče, nije kulturološki prihvatljivo, odnosno jeste cultural appropriation. Ja, kao bela i Evropljanin, nemam pravo govoriti o ma čemu što se ne tiče belaca i Evrope, a i s tim ima da budem debelo oprezna, jer se zna da su belci i Evropljani prljavi zločinci kolonizatori, i već samom svojom pojavom na netu (i ulici) vređaju pripadnike manjina. Zato ti je bolje da budeš kuš, nacisto i rasisto.

Znaš?

Zvučaće ko preterivanje samo onome ko zadnjih godina nije proveo ni po sata po stranim društvenim mrežama. Nekome ko je živeo pod kamenom.

Ili?

Danas naletim na mišljenje, ovdašnje, o (parafraziram) ljubavi spram pedofila. U smisli, baš lepo što se našao neko ko će da misli o njihovim problemima (?) i možda moći da im pomogne. Samo da budemo više ljudi. Samo da pokažemo više ljubavi.

facepalm

Mislim, ajd nemojte mi to raditi.

Jedan od glavnih, ako ne i jedini razlog, što sam ostala ovde; jeste što sam verovala da ima proći još mnogo pre nego mačka takve gadosti dovuče sa Zapada na ovu stranu. Unatoč lopovskoj vlasti, diktatoru, okupiranoj trećini države – sveopštoj ludnici u kojoj živimo, verovala sam da se kod ljudi barem neće primati te zapadnjačke bljuvotine. Ako ni zbog čega drugog, onda zato što su Srbi mnogo gladniji od Američana, i nemaju ni vremena ni volje da se takvim budalasanjem bave. To su gluparije bogatog Zapada na kojem je najveća briga da li mogu kupiti kuću sa 16 kupatila, mada imaju samo jedno dete a ne celo pleme Bušmana da ugoste. Ne u zemlji Srbiji, u kojoj masa stanovnika još uvek sere u septičku jamu, i sretni su ako imaju i jedan wc koji nije vanjski.

Međutim, ne lezi vraže.

I ovamo su se polako počele uvlačiti te zapadnjačke ludorije, čak i ako imamo mnogo bitnije i hitnije probleme da rešavamo. Ali valjda u majmunisanju nalazimo utehu. Niko neće vratiti Kosovo, pa onda ajde da se utešim razmišljajući napredno o pedofilima.

O tekućim, svetskim vrednostima.

?

Kako me ne bi opet optužili da generalizujem i dižem paniku – mada se masa stvari oko kojih su mi govorili da mračim i negativno mislim, već odavno odigrala – eto, reći ću da to ipak nije uzelo toliko maha koliko u, šta znam, Švedskoj, Americi ili tako nekoj drugoj kretenskoj državi seoskih idiota. Ovde su to još uvek stidljivi odjeci. Zato ovaj post i nije toliko besan kao ostali koje pišem, jer su u pitanju mlade osobe, pod uticajem Zapada, koje verovatno još uvek daju mami gaće da ih opere i od života nisu videle ni ž. Oni su povodljivi, oni još uvek veruju u bajke, u ljubav koja sve pobeđuje i pedofile koji se mogu izlečiti.

Verujem da će, kad ih život tresne u lice, brzo zaboraviti koje su budalaštine idealizovali, ali se brinem.

Ne želim da vidim šta sve mačka još može da dovuče. To nikad nije bio lep prizor.

2

Snoviđenje, 1

Katlin je stajala na dohvat iza stolice. To nije bio tron, jer Eogan još nije bio kralj, a ako mu je blizanku za sve ove godine sasvim pogrešno procenila; možda to nikada neće ni biti. Tron se, naravno, nalazio u prestonoj dvorani, i na njemu je tokom kraljevskih banketa i primanja sedeo Aed, Eoganov otac. U zadnje ga je vreme retko viđala. Govorilo se da pod stare dane više zadovoljstva nalazi u postelji svoje poslednje miljenice, nego stolujući banketima. Poznavajući i miljenicu i bankete, Katlin mu je davala za pravo.

Feidlimid se nezadovoljno premestio s noge na nogu. On je uvek nešto vrljao nogama. Bio je najstariji na Eoganovom dvoru, i po pravu je trebao imati starešinstvo. Da nije bilo jednog voćnjaka punog prezrelih, zlatnožutih jabuka pre skoro pet godina; to bi verovatno i bio. Katlin je spustila pogled na svoje ruke preklopljene na mahovina-zelenom brokatu svoje haljine. Njen položaj niko osim Feidlimida nije nalazio pogrešnim. Pričali su joj da je u svoje vreme i Aed imao ljudskog savetnika. Lepi je Narod to radio, uzimao ljude za svoje potrebe.

Ona pomisli kako je ovde već toliko dugo da ih više ni u sopstvenoj glavi ne zove Elfima.

Mrzeli su to. Feidlimid ju je na dvor dočekao pljuskom preko lica, samo zato što se usudila izgovoriti to ime koje je Lepi Narod smatrao odvratnim i ponižavajućim. Niko joj nije pritekao u pomoć. Tačnije, niko se nije ni osvrnuo. Ovde su se lekcije učile na samo jedan način, teži.

Shvatila je da se položaj Eoganovih ramena promenio. To je prene. U dvorani je sad vladala savršena tišina. Katlin učini taj polukorak koji ju je delio od stolice i onda se naže nad nju. Ne okrečući se da je pogleda, Eogan reče:

-Savetniče Katlin, pridružite nam se.

Ona oseti da joj se lice zapalilo. Bio je to poziv na red, da se vrati svom poslu.

Od Eogana je udarao slab, onaj samo za njega karakterističan miris, nešto između borovine i tamjana. Bio je to miris najdublje šume koju sunce nikad nije obasjalo i u kojoj drveće, starije od vremena; upleteni grozdovi otrovnih gljiva jarkih boja, mahovina i neprohodna paprat; crpe život iz tla, ne s neba. Kao i obično, bio je obučen u besprekorno crno i nije na sebi imao nikakvog dragulja koji bi uspela videti, osim prstena od platine na kojem je prelepom, nezamislivom veštinom graviran; bio minijaturni, višekraki list tise.

Isti taj simbol, takođe od platine, njihao se sa njenog zapešća, okačen o kolut belog zlata. Koliko je znala, niko ga drugi na sebi nije nosio, jer Eogan nikoga osim nje nije vezao za sebe doživotnim dugom. Nije morao. U Lepog se Naroda izgovorena reč uzimala kao dovoljan zavet, jer su mu posledice kršenja bile preko svake moći mašte smrtnika. Samo se se ljudi morali vezati poput stoke u oboru. Ljudski zaveti nisu ništa vredeli zato što su ljudi umeli da lažu.

Dva vojnika u uniformi sa amblemom Eoganove kuće stajala su se obe strane jedne jedre, mlade, punačke seoske žene. Žena je drhtala u svojim širokim suknjama i okrugli su joj obrazi bili mokri pod povezačom kojom je pokupila gustu kosu boje kestena. Kad joj je uhvatila pogled, ženine se oči promene. Bilo je očigledno da je tek tog trenutka shvatila da je Katlin čovek kao i ona. Lice joj sine nadom, i već je napola otvorila usta, kad Katlin reče:

-Dovedena si na dvor kralja Aeda da bi služila kao dojilja. Nemaš se razloga plašiti za svoj život. Bićeš dobro hranjena i na tebe će se dobro paziti. Tvoja porodica kod kuće biće više nego odgovarajuće zbrinuta. Ne moraš za njih strahovati.

Sve je to izgovorila gledajući kroz ženu u udaljeni zid za njenim leđima. Žena propenta:

-Ali, ali…

Eogan se osvrte preko ramena ka njoj. Ona reče:

-Lord Eogan ti nema više šta reći. Poći ćeš s nekim od posluge na mesto koje je spremljeno za tebe.

Delujući u prevelikom šoku da bi ma kako reagovala (to će, znala je Katlin, doći kasnije), žena kao u snu dozvoli da je vojnici prepuste jednom jedva metar i po visokom, zbrčkanom stvoru s kožom kao u drveta. Bilo je teško reći kojeg je pola, iako je nosilo suknju. Feidlimid je sporim pokretima gladio svoju dugu bradu. Lepom Narodu retko rastu dlake po licu, i to jedino ako pripadaju Dvoru Noći. Ovde ih je bilo malo od te sorte, jer se noćni stvorovi drže sebe i sasvim nevoljko kontaktiraju s bićima Dana, međutim, Eoganova majka je bila princeza s noćnog Dvora, i on nije pravio razliku između svog roda s očeve i majčine strane. Feidlimid je bio s njim takoreći od kako se rodio.

Kad su ženu izveli iz dvorane, Eogan reče:

-Feidlimide… Je li to sve za danas?

Starac s licem satira, nakostrešene bele kose i čupavih obrva, neobično lako doskoči do stolice, i Katlin po ko zna koji put pomisli: kao jarac. Duboko se poklonio u svom skupocenom noćnomodrom kaputu zlatnih dugmadi.

-Zaista, gospodaru. Ovo je bilo poslednji zahtev.

-Vrlo dobro.

Eogan poče da ustaje. I da ustaje; sve dok se nije činilo da bi glavom mogao dodirnuti tavanicu. Imao je sigurno preko dva metra. Kad se okrenuo da izađe, Katlinine se oči na tren sretoše s njegovim. Već sledećeg momenta je sagibala glavu u naklon. Prošao je pored nje, nanovo je zapljusnuvši daškom onog čudnog, divljeg mirisa, dok mu je Feidlimid poskakivao za leđima.

Katlin još neko vreme osta spuštene glave i sklopljenih očiju. Najžalosnije je bilo to što više nije marila.

2

Dom, 34

Poslepodne je izašla s Roryjem. Pustila ga je da se istrči, ne bi li je ostavio nasamo s njenom zbrkanom i konfuznom glavom. Bilo joj je teško da se usredsredi na Roryjevo brbrljanje. Bilo joj je teško da se usredsredi na bilo šta otkad je sinoć sišla s Angusa McItnosha.

Zgrozila se kad je ugledala njega i Morag kako dolaze iz pravca Kuće. Možda bi njena sujeta očekivala da ga ugleda, da je u pitanju bio svaki drugi muškarac na svetu osim Angusa McIntosha. Ali, tako nešto ni trenutka nije pomislila za njega. Sve što je ona znala o Angusu McInstoshu, govorilo joj je da će on sedeti u Kući, razmažen, i čekati da mu ona dođe na noge.

Međutim, sad je krupnim koracima gnevnog boga Angus McIntosh prilazio mestu gde je ona sedela na steni, i njoj srce poče lupati u grlu.

Uvek je šašavo sresti muškarca prvi put nakon što s njim spavate, odavno je to naučila. Ma koliko s nekim takvim bili prisni ranije, seks je bio neka druga priča. Seks je otvarao vrata dimenzije koja je posebna za svakog čoveka, i omogućavao vam da ga sagledate u totalno novom i nepoznatom svetlu. Dok joj se Angus McIntosh približavao, Tatjana je na mahove imala dojam da ga nikad pre nije videla. Delovao joj je posve stran i tuđ, i gotovo se osetila kao da je spavala s neznancem iz bara. Međutim, čim joj se približio dovoljno da mu vidi izraz lica, to osećanje prođe.

Sve joj je bilo jasno kad joj je prišao. Morag joj je dotrčala u naručje i odmah počela da priča, i Tatjana je svu svoju pažnju usmerila na nju, kao da bi joj čak i letimičan pogled na njenog oca mogao spržiti zenice. Ali, nije morala gledati u Angusa McIntosha da bi znala šta mu je na pameti.

Od njeg je udarala jara, nestrpljenje pomešano sa srdžbom, i verovatno ga je samo ogromna ljubav spram Morag obuzdavala da joj ne kaže da smesta ode. Ćutao je kao zaliven dok su njih dve pričale, i Tatjana je osećala njegov težak i mračan pogled na sebi poput kakvog ogromnog tereta. Onda Morag ugleda Roryja i otrči, a čim je okrenula leđa, njen joj otac stavi tešku, posedničku ruku na rame. Okrenuo ju je prema sebi osorno, kao da otvara ormar, i odmah bez uvoda prasnuo:

-Gde si bila, dođavola?

Ona je raširenim očima zurila u njega,

-Kog me vraga tako gledaš? Odgovori mi!

-Gde sam mogla da budem? Na istom mestu na kojem i protekle dve godine. Molila bih vas da me ne stežete toliko, gospodine McIntosh.

Njemu čudan, gnevan izraz pređe preko lica, ali kad je progovorio, to je bilo mnogo mirnije nego maločas. Rekao je:

-Vrlo dobro.

Smakao je ruku s nje.

-Da li sam možda blesav ako uviđam da je vaša sitacija od sinoć drugačija nego u protekle dve godine…

Onda je dodao posprdno:

-… gospođice Petrović?

Ona odgovori drhtavim glasom:

-To ne znam.

-Kako ste vi ovo zamislili? Ja nisam Morag. Neću se zadovoljiti vašim slobodnim danima, miss.

Nju to malo naljuti. Rekla je neljubazno:

-Ne čini se da ste išta pitani, gospodine McIntosh.

-Želite li da se igramo, gospođice Petrović?

Ona ne odogovori.

-Oberučke ću udovoljiti vašoj potrebi u drugačijoj situaciji, ali ova je van diskusije. Vi se svakako ne želite igrati sa mnom ovako kako ste počeli.

-Je li to bila nekakva pretnja?

-To je puka istina, i oboje je znamo.

-Kako ste vi ovo zamislili, gospodine McIntosh?

On momentalno otpovrne:

-Ostavićete McGonagallove i doći u Kuću.

Ona hladno reče:

-Ne, hvala. McGonagallovi takođe trebaju dadilju, a javili su se prvi.

-Ja očekujem da vam moja ponuda bude prva na listi prioriteta.

Ona se u neverici zablene u njega.

-Zašto bi se, kog vraga, mene ticalo šta vi očekujete..?

Počela se brecati.

-Ja nisam poslovna pratnja! Kako se usuđujete da mi nudite plaćen boravak pod svojim krovom?

On otpljune:

-To je ono čime se vi bavite, miss.

-Neka ste sto puta prokleti!.. Ja ne spavam s ljudima koji mi plaćaju za čuvanje svoje dece!..

-Onda ćemo morati da unesemo promene u opis vaše profesije.

-Oh, nosite se bestraga.

Okrenula se na peti u nameri da ode od njega, ali on je u deliću trena bio za njenim leđima. Ščepao je za mišicu i nagnuo nad njeno rame, rekavši:

-Ne sećam se da sam završio ovaj razgovor.

-Ja sam ga završila. To me boli.

-Sjajno. To mi je i bila namera.

Osetila je promenu u njegovom glasu. Stajao joj je vrlo blizu, i miris njegove kože pokrene lavinu osećanja u njenoj utrobi. Naglo je postajala slaba i malaksala, i kad se usnama dotakao njene kose, gotovo je poverovala da je na nogama drži još samo opako stezanje njegove ruke.

Rekao je, na samo njeno uho:

-Morag će pozvati Roryja da se igraju.

Ona dahne:

-Oh, ne.

-Itekako.

-Neću to da radim s decom u kući.

-Sinoć se niste bunili, gospođice Petrović.

-Morag je spavala!..

-Neću da se raspravljam, Tatjana.

Stisak na njenoj nadlaktici bio je jak kao mengele. Nikad je pre nije oslovio imenom, čak ni sinoć. Od zvuka svog imena iz njegovih usta, ona se zatresla na mestu. Oh, kako je bestidno lagala! Čim joj se primakao, njene su gaćice počele da vlaže.

Čula ga je kako govori:

-Nema nikakve svrhe da se prenemažete, gospođice Petrović. Mogu da nanjušim vašu želju.

Glas mu je bio mračan.

-Podići ću vam tu suknju, i pokidati veš, i vi ćete preklinjati za još.

-Oh, prestanite!..

-Pozovite Roryja, gospođice Perović.

Onda ju je pustio i odmakao se.

1

Dom, 33

Shannon joj je rekla:

-Hamish kaže da nema pojma kad si se sinoć vratila.

-Oh, nisam ulazila u pub.

Bilo je jutro i Rory je otišao u školu. Tatjana je držala jednog od blizanaca na kolenima i hranila ga.  Bila je neispavana, s tamnim senkama pod očima. Činilo joj se da celu noć nije ni trenula.

Prošle su dve godine koliko živi na tom ostrvu s McGonagallima, ali njena asptinencija je datirala još od ranije. Poslednjii momak s kojim je bila u šemi, bio je šašavi Englez koji je živeo u stanu do njenog. Više su se družili nego što bi se to moglo nazvati nekakvom vezom. Bio je jedan od retkih muškaraca u njenom životu koji je bio u stanju držati ruke podalje kad su bili zajedno, zato što su mu ruke obično trebale za kompjuter. Nigel je bio računarski manijak, i večito u begu od zakona zbog svojih hakerskih mahinacija. Nikad nije bila zaljubljena u njega. Seks je bio standardni instant seks mladih ljudi koji u životu imaju važnijih stvari i koji se krešu usled puke svesti da je to zdravo. Nigel je bio zabavan i volela je s njim brbljati, ali nije mu čak ni javila kad je odlazila u Škotsku.

Sav je njen engleski život bio sastavljen od muškaraca za koje se vezivala otprilike koliko i za pojedine tv-e emisije koje je volela pogledati u dokolici.

Doktor Who nije bio fatalan. Slutila je da bi Angus McIntos mogao biti.

Od njene sedamnaeste godine, svet je stajao izvrnut naglavce. Nikad više nije imala vremena da se bavi stvarima koje nisu bile od kardinalnog značaja. Prvo je izbio rat, onda je otišla u emigraciju… Valjalo je sređivati papire, pronalaziti poslove i stanove, hraniti se i odevati. Prolazili su čitavi meseci a da se uopšte i ne seti seksa. Zaista, možda nije bila sasvim kompetentna da određuje kvalitet nečega čega je u njenom životu bilo neredovito i od malog značaja. Međutim, opet je bila spremna dati svoju desnu ruku da je netom imala najbolji seks u svom veku.

Nije pamtili da joj se čak i kao klinki dešavalo da je seks ovako zgromi i potrese. Bila je umorna kao pas, nije mogla da jede i spava. Celo joj je telo treperelo od radosnog uzbuđenja, svaki se nerv s užitkom protezao. Postajalo joj je vruće kad god bi se setila prethodne večeri.

Shannon reče:

-Jesi li dobro? Izgledaš kao da imaš temperaturu.

-Ma ne. Malo je vruće ovde, zar ne?

Shannon je zurila u nju.

-Vruće? Ja nisam znala da ti znaš englesku reč za “vruće”. Uvek pričaš kako je ovde hladno.

-Da, ali…

-Šta se, kog đavla, dogodilo s tobom otkad sam te zadnji put videla?

Škoti su, možda, bili intuitivan narod, ali Shannon sad verovatno nije trebalo veće mudrosti od tog da je pogleda. Ona joj ništa ne odgovori. Sačekala je dok blizanac nije otrčao iz kuhinje, i tek onda podigla pogled. Nelagodno se nasmešila susrevši se sa Shannoinim očima.

-Šta?

Shannon je neko vreme ćutke gledala u nju. Onda je polako rekla:

-U redu ako nećeš o tome da pričaš.

-O čemu?

Postajala je nervozna pod Shannoinim netremičnim pogledom.

-Prestani zuriti u mene.

-Šta ti je to?

-Koje?

Shannoine se oči iznenada promeniše. Nagnula se u stolici i dohvatila njene rolke.

-Ovo na tvom vratu, gusko!..

Tatjanu poče da hvata panika. Sa svrhom se pažljivo oblačila jutros. Prasnula je:

-Da li vidiš kroz odeću?.. Okani me se, Shannon.

-To je ugriz, ili ja nijedan nisam videla u životu!..

Prasnula je u veseli smeh. Namrgođena i postiđena, Tatjana se istrže od njene ruke i povuče rolku sve do brade.

-S kim si bila sinoć, mala, ha?

-Ni sa kim.

-Ma kako da ne.

Tatjana je vadila cigaretu iz kutije. Shannon se pravila da naglas razmišlja.

-Da vidimo. Juče je bio tvoj slobodan dan.

-Zaveži.

-Gde Tatjana provodi svoje slobodne dane zadnjih meseci? To nas dovodi do plemenite porodice McIntosh. Poslepodne je i Tatjana se igra s Morag McIntosh. Ali Tatjana se sinoć kasno vratila u grad, zar ne?

-Rekla sam ti da zavežeš.

-Šta je Tatjana radila nakon što je Morag otišla na spavanje? Znamo da ne odlazi nikome na ovom ostrvu. Da li je uopšte napuštala Kuću? Ko živi u Kući osim Morag McIntosh?

Opet se nasmijala.

-Moragin otac!

-Ako smesta ne prestaneš, Shannon McGonagall, baciću ti ovu šolju u glavu.

-Ako povežeš kašnjenje, Angusa McInstosha i taj ugriz na tvom vratu, šta dobijaš, Tatjana?

-Rekla sam ti. Šolju u glavu!

-Koji ti je đavo? Svakako ne vidim da je to nešto čega bi se trebala stideti. Mesecima čekam da te najzad uhvatim kako ležeš s Angusom McIntoshem.

Tatjana se zablene u nju. Shannon prevrne očima.

-Kakva si ti guska. Koliko već odlaziš pod njegov krov? Za tebe pouzdano znam da si zagorela, a obzirom da Angus McIntosh ne tuca ništa na ovom ostrvu i gotovo nikad ne ide na kopno, pretpostavljam da je i on. Dva apstinenta u onoj golemoj, praznoj kući!

-Nije prazna. Tamo je Morag.

-Ma nemoj? Da li je očinstvo celibat?

-Ne.

-Zar si stvarno očekivala da će devojka poput tebe biti sigurna pored Angusa McIntosha? Tako si isto mogla da odlaziš i u lavlju jazbinu.

-Pričaš o njemu kao da je manijak!

-Pričam o onome što jeste, McInstosh.

-Dosta mi je više te priče o McIntoshima!..

-Zar već?

Shannon zavrte glavom. Tatjana se obrecne:

-Prestani tu da mi cokćeš i pametno mašeš glavom. Nisam budala. U redu, kažeš da si celo vreme znala da će doći do toga. Verovatno si u pravu. Možemo li sad da završimo tu priču?

-Ali ta je priča tek počela, Tatjana.

-I još se uvek o njoj nema šta za reći. Osim ako ne bi da ti iznosim detalje.

Shannon zausti, ali je ona preseče:

-S čim se možeš odmah pozdraviti.

-Gaduro. Imam pod krovom jednu koja se tucala s Angusom McIntoshem i ne smem da čujem kakav je.

-Otprilke kako i pretpostavljaš. Kakvu sam opet pokoru počinila? Samo mi nemoj reći nešto u smislu: ovde se niko ne tuca s McInstoshima.

-Onda neću.

-Iz kojeg ste razloga napravili toliku famu oko njih?

-Sami su je napravili.

-Ali čak i plemstvo spava sa svojim slugama i zakupcima.

-Tačno. Ali ne otkad ja pamtim.

-Hoćeš da kažeš da Angus McIntosh nikada nije bio ni sa kim na ovom ostrvu?

Shannon sleže ramenima.

-Ne bi se baš reklo da me Angus McIntosh drži pod kiltom, zar ne? Ali ja nikad nisam čula ništa slično.

-Oh, ako ti nisi čula, onda je sve rečeno. Vrlo dobro. Sad je spavao sa mnom. Ali ja nisam odavde. Baš me briga za vaša pravila ponašanja. Nikome nisam naudila.

-Zaista.

-Ako će iko najposle ispasti oštećen, onda sam to samo ja.

-Drugim rečima, gledaj svoje poslove, Shannon McGonagall.

-Upravo tako.

-U redu. Ali hoću da znaš nešto.

Shannon se iznenada pokrete i stavi ruku preko njene. Lice joj je bilo veoma ozbiljno.

-Ako ti ikada bude trebao razgovor, pomoć bilo koje vrste… Ja sam tu.

Tatjana oseti kako joj se grlo steže. Tiho je rekla:

-Znam, draga. Hvala ti.

1