Dom, 40

Morag je tražila da proba kroasan i Igor je rekao:

-Ne dopuštam da me se liši ove počasti. Dozvolite, princezo.

Ustao je, duboko se naklonio pred devojčicom i sačekao dok ga je uzela za ruku. Gledajući za njima, Tatjana reče:

-Mislim da se vaša ćerka prvi put u životu zaljubila, gospodine McIntosh.

Otkad je Igor došao, Morag nije skidala oči s njega. Upijala je svaku reč koju je izgovorio, potpuno zaboravivši na svoju čokoladu i, činilo se, ceo preostali svet. Angus reče:

-Ko je, zapravo, rečiti Legolas?

Tatjana se nasmije. Igor je bio visok i platinasto plav, i kosa mu je na jedan poseban način, koji su devojke mahom obožavale, padala preko lica. Stalno ju je sklanjao. Zaista je ličio vilenjaku: imao je šećernobelu put i prozirno plave oči; i već se na prvi ovlašan pogled moglo zaključiti da je izuzetno fin mladi muškarac – jedan s građom lukonosca, nekoga ko se s lakoćom penje do najtanjih grana drveta i uspeva održati ravnotežu i po razapetoj žici. Ona reče:

-Igorova je majka Ruskinja. Bila je balerina, i njegov se otac zaljubio u nju dok ju je gledao u jednom petrogradskom pozorištu.

-Ah, to sve objašnjava. Da li su svi u vašoj zemlji ludi za Tokienom?

-Nikako. Samo oni s kojima sam rasla.

-Otkad datira vaše poznanstvo s Legolasom?

-Oh, oduvek. Moj otac nema sinova, gospodine McIntosh. Izuzetno sam zahvalna proviđenju na Igoru. On je brat kojeg mi je usud poslao.

Odsutno je posmatrala kako Igor s lakoćom podiže Morag na visoku barsku stlicu ne bi li rekla konobaru šta želi. Čula je kako Angus govori:

-Brat, gospođice? Mladi gospodin ima lice koje retko koju ženu ostavlja ravnodušnom. U pravu ste: Morag će otići iz Londona slomljena srca.

-Poznajem Igora predugo da bi njegov šarm imao ikakvog efekta. Ali on je zaista neobično harizmatičan.

-Blagonaklona sestrinska procena?

Ona pogleda u njega.

-Ne razumem šta želite reći, gospodine McIntosh.

-Učinilo mi se da vaš prijatelj ima jak posesivan odnos spram vas.

-Možda. Ali mi smo zajedno došli u Englesku i uvek smo mnogo vodili računa jedno o drugom. Neko smo vreme i živeli zajedno. Migranti su čvrsto povezani u stranoj zemlji, pogotovo ako se poznaju još iz domovine, kao što je slučaj s nama.

Okrenula je glavu od njega.

-Osim toga, Igor je već nekoliko godina u ozbiljnoj vezi. Ana nije uspela dobiti vizu za Englesku, pa su morali čekati da Igor dobije državljanstvo, ne bi li je doveo… Zaista nijedan muškarac kojeg poznajem nije toliko zaljubljen u svoju devojku, ni toliko dugo. Neizdrživo su mnogo vremena bili razdvojeni. Ali su uspeli.

Nasmešila se.

-Ana će uskoro doći u Englesku. Bilo kakve vaše insinuacije neće me uvrediti, gospodine McIntosh. Iako se trudite da unizite nešto što, usled lepote i trpljenja, ni Holivud ne bi odbio staviti na platno.

On joj ništa ne ogovori, i Tatjana se malo iznenadi. Angus McIntosh nikad nije propuštao da joj replicira. Gledala je kako Igor prilazi, držeći Morag za ruku i noseći njen tanjirić s kroasanom. Dok joj je viteški pomagao da se uspne uz stolicu, sagnuo se, i Tatjana odjednom oseti bol u predelu stomaka.

Kako im je Igor okrenuo leđa i sagnuo se, za jedan kratak ali posve jasan delić trena mogli su videti da je od potiljka naniže tetoviran.

On se uspravi i nasmeši na njeno belo lice. Rekao je:

-Čemu taj izraz, Petrović?

Ona nije morala pogledati u Angusa da bi znala kako je i on primetio tetovažu. Ali onda je rekla sebi: pa šta? Angus McIntosh zna za tattoo. Nema nikakvog razloga za takvu reakciju, idiotkinjo. Međutim, ona je mrzela crtež koji je na svojim leđima nosila i stalno se trudila da ga zaboravi. Ali to je bilo teško kad ste žensko, i neprestano morate paziti kakvu odeću odabirete. Nije pamtila kad je zadnji put nosila majice otvorenih leđa. Bilo je na desetine glupih sitnica koje su je uvek iznova podsećale kakva je balava budala bila.

Prenula se kad je shvatila da Igor govori. Rekla je:

-Izvini?

-Mislim da je ta kosa preteška za tvoju pamet, Petrović. Nekako sam se nadao da si je u Škotskoj odsekla.

Pogledao je u Angusa.

-Uvek sam govorio Tatjani da mora paziti gde i pred kim pušta tu kosu, gospodine. Neki ljudi postaju blesavi kad je vide. Ne slažete li se sa mnom?

Tatjana je ljutito zurila u njega. Igor je možda imao lice šumskog vilenjaka, ali mu je jezik bio opak a um izuzetno hitar. Igora je teško bilo zavarati konvencionalnim frazama ili učtivim ponašanjem. Rekla je, s ljupkom notom upozorenja u glasu:

-Ne znam zašto očekuješ da gospodin McIntosh ima ikakvo mišljenje o tome, Igore.

On podiže obrve.

-Zar zaista? Izgleda da sam nešto pogrešno razumeo.

Ona ga je sad streljala pogledom. Sasvim mu je jasno rekla da je dadilja Angusove ćerke, i da su u Londonu zbog njegovih poslovnih obaveza. Pomislila je da će Angus pobesneti zbog drskosti, međutim, on mirno reče:

-Ne izvinjavajte se, gospodine. Ne čini se da ste doneli bilo kakav pogrešan zaključak.

Za tren su se dvojici muškaraca oči sudarile. Onda se Angus nasmešio.

-U pravu ste, gospođica Petrović zaista pleni svojim izgledom.

Tatjana pomisli: i tako je istina rasprostrta po stolu… Osećajući stid, ali i neobjšnjivo olakšanje, rekla je:

-O čemu si, zapravo, govorio?

Igor pogleda u nju. Sekund je oklevao pre nego joj je rekao:

-Rekao sam da si me nazvala u pravo vreme. Naš se izbeglički kružok proširio. Još su se neki ljudi pojavili u Engleskoj.

Ona raširi oči.

-Oh? Ko?

-Neki posve neočekivani. Pao sam na teme kad su mi zakucali na vrata. Tražili su tvoj broj, i izrazili želju da te vide. Ali, znaš mene: nikome ne dajem tvoj broj ako mislim da bi te gosti gnjavili.

Ona nestrpljivo reče:

-Ma o kome se radi?

-Nećeš verovati. Ali izgleda da je i zadnja odstupnica dala petama vetra. Čak i jedan za kojeg bi se mogla zakleti na Bibliji da će ostati na straži.

Tatjana ga zblanuto pogleda.

-Saša? Hoćeš da kažeš da je Saša u Engleskoj?

-Da čovek pukne od smeha, zar ne?

-Ne mogu da verujem da bi Saša otišao iz zemlje!.. Zašto je to uradio?

Igor slegne ramenima. Tatjana se namršti.

-Ali zašto je tražio da me vidi? Nisam ništa čula o njemu sve odkad smo došli ovamo. Znaš da ne pričamo godinama.

-Oh, znam.

Oči su mu zasijale i posprdno je dodao:

-Ali ti si Saši uvek bila draga, Petrović.

Ona oporo reče:

-Ali to je uvek bio njegov problem, zar ne?

Igor se smijao.

-Kako ti kažeš! Ali trebaće ti više Kerbera pred vratima.

-Šta ti to znači?

-Ja mu nisam dao tvoj broj. Ali ja nisam jedini koji taj broj zna.

-Oh, malo me se to tiče. Za dva dana se vraćam u Škotsku. Ne očekujem da sretnem nikog osim tebe.

Igor se podsmešljivo nakloni u svojoj stolici.

-Uvek si bila iznimno ljubazna spram moje malenkosti, Petrović. Znači li to da se još uvek ne nameravaš vraćati?

Njoj se učini da je, govoreći, bacio letimičan pogled u Angusovom pravcu. Rekla je:

-Nisam još razmišljalao tome.

Igor je sad otvoreno pogledao u Angusa.

-Čini se da je ta vaša zemlja mnogo lepa, gospodine McIntosh. Mi migranti imamo krilate pete. Kad napustite sopstvenu, više ni za jednu zemlju ne osećate – srcem.

Tatjana poželi da se može počupati s njim, kao kad su bili deca i Igor je nervirao. Znala je da je drzak, i da retko šta smatra svetinjom dovoljno velikom da je ne bi uzeo u usta; ali naprosto nije imala vremena i prilike objasniti mu kako Angusa McIntosha neizostavno treba ostaviti na miru. Gotovo bi svakom drugom na svetu tako nešto bilo jasno odmah pri upoznavanju. Bilo je dovoljno pogledati Angusa McIntosha pa videti kako on nije čovek s kojim se možete zezati. Međutim, Igor je bio drčan i njegovo je fino vilenjačko lice skrivalo hrabrost na kojoj bi mu mnogi neotesani dripac pozavideo. Još nije srela čoveka kojeg se Igor bojao i pred kojim bi svoj pogani jezik držao za zubima.

Iznenada je shvatila da već sat vremena prisustvuje čudu: njen je najbolji prijatelj bio prva osoba koju je videla apsolutno imunu na Angusa McIntosha.

Da stvar bude još urnebesnija, činilo se da je to ovome – simpatično.

Rekao je:

-To biste morali da vidite sa gospođicom Petrović.

Igor se okrete ka njoj. Podigao je obrve.

-Pa, Petrović?

Obojica su gledali u nju. Čak je i Morag na tren otrgla svoje opčinjene oči s Igora. Tatjana hladno reče:

-To je lepo ostrvo. Ni nalik Londonu.

-Bezveze, Petrović. Pamtim da ti je rečnik uvek bio dobar. Je li to sve što imaš da kažeš o Škotskoj? Ni nalik Londonu?

Prezrivo je frknuo. Ona osta tvrdoglavo ćutati.

-Ah, odustajem. Ovo je jedan od retkih slučajeva kad ti nisi najlepša žena u prostoriji. Ne zaslužuješ ni malo pažnje pored moje gospe.

Okrenuo se Morag, koja pocrveni sve do korena kose.

-Bolovaću svaki dan dvaput do vašeg šesnaestog rođendana, miledi. A onda ću dojahati na belom konju do vašeg zamka, zavijorene kose, i na maču vas dobiti od vašeg oca. Hoćete li me čekati, princezo?

Morag je postiđeno spustila trepavice, malo oklevala, a onda hitro klimnula glavom. Tiho je rekla:

-Hoću, gospodine.

0

Dom, 39

Sedela je s Morag u zgodnom malom lokalu pored knjižare i čekala Igora, svog prijatelja iz detinjstva. Juče ga je nazvala, i nakon što je odslušala pola sata posprdne (mada zapravo uvređene) tirade o nezahvalnicima koji odlaze i dve se godine ne udostoje čak ni javiti; rekla mu je da je može videti sutra u ovom lokalu u kojem su se nekada često nalazili. Bilo je to fino mesto, s vitražnim staklom i ljupkim kružnim stolovima, stisnuto u ulici prepunoj knjižara, galerija i antikvarnica. Dok je živela u Londonu, Tatjana je često prolazila tuda. Kafić u kojem se mogao popiti odličan espreso i pojesti pravi francuski kroasan, bio je možda njeno omiljeno mesto u celom Londonu. Konobari su bili mladi, uslužni i ljubazni.

Morag i ona su ostavile poruku Angusu gde će biti, obzirom da je on ceo dan bio zauzet sastancima. Jutros je otišao iz hotela plah i mračan. On je, svakako, mrzeo sve u vezi izdavaštva. Verovala je da ga neće sresti sve do večeri, ako i onda, međutim, odjednom je primetila kako se vrata otvaraju i sićušno zvoni ispušta cijuk kad je, sagnuvši se na dovratku, ušao unutra.

Kafić je bio pun ljudi, razgovora i smeha. Mnogi su pušili, jer se u ovoj gradskoj opštini još uvek kasnilo s uvođenjem rigoroznih anti-nikotinskih zakona. Ona mahne i onda vide kako im on prilazi kroz svu tu gužvu i graju. Rekla je:

-Nismo očekivale da vas vidimo, gospodine McIntosh.

S nelagodom je pogledala u izmaglicu dima iznad stolova.

-Nadam se da se ne ljutite što sam dovela Morag ovamo.

On reče, sedajući:

-Što pre Morag vidi naličje boemskog života, to bolje.

Tatjana se nasmešila:

-Mislite, preventivno?

-Ima raznih vrsta iskustava, gospođice Petrović. Neka je dobro videti rođenim očima.

Obuhvatio ju je pogledom, sa sve njenim crnim kaputićem, visokim cipelama i prosutom kosom.

-Ili doživeti na sopstvenoj koži.

Ona malo pocrveni i brzo odvrati pogled na Morag. Dete je marljivo skidalo kašičicom šlag sa svoje tople čokolade. Rekla je:

-Vidi, tata! Dobila sam i čokoladne mrvice odgore!

-Umazala si se, Morag.

Nasmijavši se, Tatjana uze salvetu i poče je brisati, kad odjednom jedan glas reče iza njenih leđa:

-Za ime svih bogova Zapada, Petrović! Zašto se ne ošišaš?

Tatjana odgurne stolicu i pritrči visokom momku u zagrljaj. On je odmače od sebe, ne skidajući joj ruke s ramena, i onda je pogleda od glave do pete. Rekao je:

-Naskroz si propala. Zašto si tako mršava i bleda? Zar Škoti ne hrane strance?

Ona se nasmije.

-O čemu govoriš? Ja sam uvek bila mršava!

-Pričaj to nekom drugom. Nekome ko te ne zna još kao čupavo derište izlupanih kolena.

Trenutak ju je opet netremice gledao. Onda je dobacio na hitrom srpskom:

-Da te ne znam, Petrović, rekao bih da se već nedeljama jebeš kao štuka. Pretpostavljam da taj riđi gorštak ima nekog udela. Je li tako ogroman i pod kiltom?

Tatjana ga ćušne po ramenu.

-Govori engleski, budalo!..

-Ali ti ne bi htela da ja to kažem na engleskom, Petrović, zar ne?

Smejući se, lako ju je odgurnuo u stranu i vedro rekao Angusu:

-Oprostite, gospodine, ali nikad ne ostavljam dame da čekaju.

Čučnuo je pred Morag koja je zurila u njega poluotvorenih usta i golemih očiju. On joj reče:

-Moje srce krvari probodeno, gospo. Rekli su mi da su svi vilenjaci otplovili na Zapad odavno. Kako ste vi preostali na ovim obalama, princezo Aruen?

Morag ispusti svoju kašičicu. Tatjana reče:

-Aragorn samo što nije ujahao, a ti si zaboravio svoj mač. Ustani i jednom se u životu ponašaj pristojno.

Onda se okrenula Angusu.

-Ne marite laskavca, gospodine McIntosh. Zapravo je potpuno bezopasan.

Momak je besramno odgurne u stranu i bez oklevanja pruži ruku. Rekao je:

-Ja sam Tatjanin najbolji prijatelj. Ko ste vi, gospodine?

0