Jutrom o koečemu, 2

Čudno neko leto, već nedelju dana mračno a nebo predveče ko pogled na Planinu Usuda u daljini. Gori mračno nebo. Se nAtO nešto sigra u ovom nezvaničnom trećem sveCkom? Ups, teorija zavere. Navodno UN (il tako neki) donele neku rezoluciju (?) sproću teorija zavere. Kao, to zlo treba sprečavati zbogradi lažnih informacija i dobrobiti čovečanstva. Humano, po običaju. Dobićemo uputke, što bi rekla braća Rvati, kako to zlo prepoznati i kako se pri susretu s istim ponašati. Nemojte ulaziti s njima (zlim teoretičarima) u raspravu i nemojte ih slušati. Valjda da slučajno ne čujete i neku istinu – ali naravno nije TO rečeno. Kako ćete prepoznati teoriju zavere?

Slušajte mainstream medije, pa kad oni kažu da je nešto teorija zavere, to ti je brate to.

Brate.

 

Tako da ostavljam ljudima da odu slušat Novu i slična govna, pa vidite to s njima. Mislim, jel govorim o teorijama zavere. Ko velim, ako CNN ili ove naše američanske televizije kažu da jeste, no valjda svi znamo da oni ne govore ništa osim istine i samo istine. Jel.

 

Vojvodino, Vojvodino, što si tako ravna. (To nije teorija zavere, stvarno je ravna, al ipak vi to proverite s Novom, za svaki slučaj). Širok Dunav, ravan Srem. Miran Srem. Nedeljom prepodne još dođe neko do grada da popije kafu i pročita novine, ali posle jedanaest, to već sve ošlo kući da čeka ručak. Nedeljni vojvođanski koji prepoznaš da se sprema dok ideš pokrajnjim uličicama duž redova kuća koje su Austro-Ugari pod konac projektovali, što reče neki naš pesnik, ko nisku bisera. A svi prozori otvoreni, i ljudi još imaju letnje kujne. Ne svi, ali mnogi. Miriše domaća pileća supa sa paškrnatom i celerom (UVEK stavljajte celer u supu, neverovatno je koliko poboljša ukus) i mrkvom i lukom po minute oprljenom na plotni pre nego ste ga u supu ubacili. Miriše kuvani paradajz u crvenom sosu. Ljudi još od sinoć hlade lubenice, za posle ručka. Ideš ulicom, i čak su i kere previše lene da zalaju. Uvukle se pod drvo u debelu ladovinu pa ič ne mare od vrućine i dobrog života. Sve to uhranjeno, debelo. Al nemojte da vas zavara: NE ulazite u sremačku kuću ako na kapiji piše ono opasan pas. To ne piše za paradu. Prijateljska preporuke nekog ko je ovde živeo dvajst godina, i svašta video. Počesto tupave velegrađane kako ignorišu maločas pomenuto upozorenje. Pa posle kuku lele.

Vojvođani inače ne vole Sremce. Kažu da su ludi i “oće das’ tuku”. Da svaki Sremac nosi bricu u čizmi. Svaki će ti Novosađanin, kad ga priteraš, reći da mu je milo što se Fruška Gora isprečila između NS i Srema – mada su se bećari dosetili, vrag im babin, pa kad se baš kapriciraju a oni dođu preko Rvatske. Lole jedne.

Živela sam u Bačkoj. Bačka je fina i gospodska, ali opet bih izabrala Srem. Ne baš OVO mesto, verovatno, ali Srem uopšte. Srem je ok. Jeste, oće das’ tuku, ali bar nisu mrtva puvala ko Lale (koji niu Bačvani, opaska za ne-Vojvođane. Lale su Banaćani). Doduše, kad je u pitanju Mačva, onda su svi Vojvođani ko jedan, jer Mačvane ne vole kolektivno. Ono, BAŠ ne vole.

Kompletna ta podela međ Srbljem ko je oklen, jel iz Banata ili Mačve il nedajbože (kako se ovde još uvek kaže) “iz Srbije” – Vojvođanima je sve od Bg naniže – Srbija, što je opet neki drugi a sličan problem – je kulturološki donekle razumljiva ali je pokvarena i onako podlački, ispod žita, opasna. Onaj bravac Čanak je uvek imao par dobrih ideja (u smislu decentralizacije, gde ne bi vascela Srbija radila samo da Beograđani ne bi morali preterano da se smaraju, već bi pojedini delovi zemlje sopstvenim zarađenim parama kao prvo brinuli o sebi, umesto da, ko sad, sve šalju u “prestonicu” pa onda kad im trebaju moraju svoje rođene pare iskat nazad. Ili zbog katastrofalno loše klime koja je u Srbiji stvorena a po kojoj jedino u “prestonici” ima posla, pa ljudi iz provincije, makar i mrzeli, idu tamo – gde ih s visoka gledaju, ko da su voljno došli. Ali o TOM specijalnom fenomenu neki drugi put.) međutim – a da se vrnemo bravcu Čanku, no, nećemo mu se vraćati, osim da kažemo kako ga govnjivom motkom treba prvo namlatiti, a onda poslati na doživotnu robiju. Ostavljam vama da se pitate a što?

Ako se TO pitate, definitivno vam nije mesto ovde.

Odo da  završim svoj čaj od đumbira, pa da se spremam do grada da neku kupovinu obavim. Da “metem” šešir, pa ljudi misle da sam digla nos jer ne znaju da mi doktori zabranili da bez tog asesoara izlazim leti. Ali taki su ljudi, ne samo Sremci.

Mislim, na istočnom frontu ionako ništa novo.

I tako.

1