Govori srpski da te niko ne razume, iliti Kako Sam Prevremeno Napustila Hrvatsku

Ovo zvuči kao najbolje napisani desničarski pamflet protiv letovanja u bratskoj nam Hrvatskoj koji ćete ikad više pročitati. Ali nije. Ili jeste. Zavisi koliko ste desno. Nema toga što određena politička frakcija nije u stanju upotrebiti u svrhu koja joj odgovara.

Tako da je ovo možda ipak pamflet. Desničarski. Jer nakon njega možda odlučite da su teoretičari zavera u pravu. Pa nikad ne odete na taj Krk ili Hvar.  

Pitati me o mojim političkim ubeđenjima, bilo bi ko i pitati me za religiju, i godine. U principu, prestara sam da bi se osećali ugodno. Ali ja sam žensko, pa bi prvo morali da vidite mog muža. Mislim, da biste uopšte bili u stanju shvatiti da sam starija. Nego izgledam. A i da bi vam moji politički stavovi postali očigledniji. Jer je to kod žena sve povezano. Moja je baba glasala onako kako bi joj deda rekao da treba. Moja je majka mislila da je politika glupost (moja je majka mislila da je sve na svetu, osim okopavanja njene baštice s cvećem, preispoljna budalaština) pa se u to ič nije razumela, nit je zanimalo, i glasala je onako kako bi glasao moj otac. Jer se on tu nešto kao petlja, pa valjda zna. Moj muž je apolitičan pa ja biram stranu koja najbolje odgovara našim zajedničim stavovima o svetu i društvu. Mada ne biram, ne zaista. Ne u smislu da idem da glasam. Već u smislu čije ću kanale na yt pratiti, i čiju filozofiju smatrati palamuđenjem manje. 
Zanima vas, a?

E pa možete pod prozor da mi pljunete.

Prošle godine, krajem zime, živeći u onom već pomenutom opskurnom vojvođanskom gradiću, bez posla i perspektive da ikoji nađem, s dugom za režije i kredite i u depresiji težoj nego sam dala da se primeti, fizički nedovoljno zdrava čak ni za operaciju, pre nego mi se veštački ne podigne imunitet i krvna slika – dozvolila sam da me krivica natera da odem na sezonski rad u Hrvatsku.

Hrvatska je zemlja u kojoj sam se rodila i rasla. Ne živim u njoj više od 20 godina, ali njen mi je mentalitet još uvek bliži nego će srpski ikada biti. Jebiga, prokleto rođeno. Uzevši sve to u obzir, o Hrvatskoj nemam nikakvih iluzija, ma šta moja tetka iz Istre mislila (ne misli tačno). Zbog svojih sam specifičnih hrvatskih veza upoznata s mnogim stvarima o kojima neki prosečan Vranjanac ili Nišlija ni pojma nemaju. Naprimer, znam da to što je Hrvatska u Uniji ne znači apsolutno ništa, osim da je sve u njoj rasprodano onako kako nije ni u zemlji Srbiji. Znam da su plate za kojih stotinu eura veće, ali ćete zato cigare u Konzumu platiti koliko i kutiju i osamdeset u Idei (u pitanju su trgovinski lanci istog vlasnika, samo što posluju u različitim državama i drugačije se zovu).  Znam da je Hrvatsku, koja ima nekih 4 miliona stanovnika, nasuprot 6 ili 7 srpskih, od 2011.godine napustio milion, što je za njenu demografiju nešto kao genocid bez prosute kapi krvi. Hrvatski holokaust. Znam da Hrvatska nema nijednu funckionišuću privrednu granu osim turizma, koji joj, na papiru, donosi tri ili pet ili koliko već srpska bdp-a godišnje, ali koja bi, bez te zarade, pa makar i na papiru, zauvek oduzela mesto Albaniji na evropskoj lestvi sirotinje i beznađa. Znam i da vam ni jedan Hrvat neće priznati ništa od toga, makar ga vezali konjima za repove. I mada iste stvari svaki dan otplače s društvom u bircuzu. Jer njima priznati sme. Oni su njegovi. Pred Srbima mora ostati nobles. 

Srbi  i srpsko mišljenje, glavno je pokretačko gorivo Hrvata. Da nema Srba, Hrvati bi ih morali izmisliti, iz stoijednog razloga. 

Ne verujte Obrazu ili 1389. Verujte kad vam to kaže osoba čiji su se nemački i mađarski preci godinama pobožno u crkvene knjige uvodili ko “Hrvati.” Mada je njih bolelo uvo kako ih vode kad oni znaju ko su i šta su. Pa valjda je moj kredibilitet neupitniji. Ko iz Obraza je ikad bio na sezonskom radu u Cro? Pa makar i da bi sproveo anketu koliko hiljada Srba svake godine tamo odlazi iz istog razloga? Pa makar i da bi, oduševljen, sagledao sve lepote one EU koju zove demonskom i papističkom zaverom protivu Srbalja. Pa makar i da bi imao, konačno, crno na belo dokaz kako EU uništava jednu malu, beznačajnu slavensku zemlju, kojim bi onda tek mogao natrljati nos svakom domaćem pro-Europljaninu. Jer tačno je, mogao bi. Potpuno argumentovano.

Onaj odlazak milion Hrvata u Irsku, doveo je braću u čudnu i neprijatnu situaciju da im niti u jedinoj više preostaloj privrednoj grani (barem na papiru) nema ko da radi. Pa moraju da, u gađenju nabranog nosa, pogledaju južnije i istočnije od svojih tisućljeće čekanih granica. U Srbe. I to ne tek da ih pogledaju (jer, gledaju ih oni i slušaju prilježnije nego im je za njihov centralno-europski duh zdravo, a naročito kad se tiče užičkih kola i trubača) već i da, stidljivo plaćajući prevod na srpski, po srbijanskim glasilima počMu obećavati kule i gradove, samo ne bi li nazad dozvali one koje su s tolikim guštom onomad i konačno proterali. Ali ne lezi vraže, što bi reko moj pokojni dida. Ko što već spomenuh, Srbi su glavno pokretačko gorivo Hrvata, danas i u bukvalnom smislu. U najbukvanijem mogućem, da ih danas nema zaista (onako kako su sanjali da ih neće biti), od blata bi ih pravili. Pazi šta želiš, karma is a bitch i tako to.

Ne zovu braća Srbe zato što su im, posle dvjast godina, počeli nedostajati. Niti im se u srcima najzad (jer nikad pre nije) probudila lepota bratstvo-jedinstvo fenomena. Ne zovu braća zato što su, konačno, shvatili da nikakav nobles nisu, niti su bili, niti će ikada biti. Ne zovu braća jer su im povjesničari stavili prst posred čela, pa u disertacijama počeli objavjivati kako je najjužniji deo Centralne Europe – Balkan. Onaj Balkan na kojem već iljadu i po godina žive. I kojeg boli neka stvar zovete li ga Austro-Ugarskom, ili Centralnom Europom. Ko i mog dedu Nemca kako je bolela, znajući šta, zapravo, jeste.

Braća zovu jer svim onim debelim Nemcima i Austrijancima neko treba prat usrane wc šolje i prazniti im kante za đubre po sobama koje su, čini se, onaki pijani, pobrkali s kupatilom. Braća zovu zato što neko treba paziti na svu tu bezobraznu i nevaspitanu germansku dečurliju koja bacaju hranu po zidovima restorana (mada su skoro obrkatili) dok im se roditelji blaženo smeše, znajući da će sve to već neki gologuzi domorodac počistiti (Nemac ne vidi razliku između Hrvatske i Ugande, ko ni Amerikanac. Još jedna od onih stvari koje braća ne bi priznala ni da ih vežete za već poslovične repove.) Braća zovu jer se za prljavim Talijankama, a sem jednog azijatskog, valjda na kugli zemaljskoj nema prljavijeg naroda od Talijana; trebaju sklanjati krvavi ulošci bačeni po podovima apartmana, i svakog im jutra menjati jastučnice skroz zabalavljene spermom i od sinoćnje šminke neopranim licem. Nikada više nećete pomisliti isto kad na ulici vidite besprekorno očešljane i po svim pravilima našminkane Talijanke u njihovim tesnim, lakim, cvetnim haljinama, ogromnim, šik letnjim šeširima, tamnim naočarama i nalakiranim golim nožnim prstima utaknutim u sandale vrtoglavo visokih štikli – jednom kad uđete u svinjac koji su za sobom ostavile a od čijeg vam se smrada urina i povraćke podiže želudac. 

Braća zovu jer su ih 2011. ona njihova mnogo bliža braća iz Slavonije oterala u tri lepe, i to po državnim novinama, rekavši im: e sad si dajte dovest Srbijance da vam rade svinjarije za tu mizeriju, a mi odosmo u Irsku. Pa ih onda ode milion. 

Braća zovu jer je milion puno za jednu zemlju u kojoj ni da kamen iscede ne bi prikupili više od četiri, a nemačke se i talijanske svinjarije moraju prat. Jer ako se ne operu, sutra će Nemci i Talijani i ono nešto malo Kineza i Rusa, otić u Grčku. Ili čak i Crnu Goru. A to bi za državu čiji je jedini prihod (pa makar i na papiru) ničim zaslužena okolnost to što ih osralo pa imaju more, i turizam – bilo ravno genocidu bez prolivene kapi krvi. Hrvatski holokaust. 

 

 end of part one

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.