Ja sam možda lud, ali nisam blesav

 Neko ko bi prvi put zabasao ovde, stekao bi utisak da sam ludi desničar, srpski šovinista i/ili teoretičar zavere; kao i da mi je prag tolerancije neverovatno nizak. Mnogi bi rekli da imam problem s besom.

Mislim da sam več probala objasniti zašto je to tako. Kao da se sećam da sam već ranije pisala da ovde uglavnom govorim o stvarima koje pronađem nelogičnim ili gadnim, i o ljudima čiji su mi postupci iracionalni; i otud moje počesto burne reakcije. Veoma retko, praktički nikad ne pišem ovde o ma čemu što mi je milo i drago ili u vezi čega sam bolećiva. Ovo sam mesto i napravila upravo da bi izražavala svoj revolt.

Po samom se internetu nema vajde svađati, i tamo čak i ako napišem šta mislim, praktično se više ne nastavljam s budalama, ma koliko oni burno reagovali. Kad imam više toga da kažem, umesto  besplodne svađe tamo, dođem i pišem ovde. Zato bi se moglo reći da je ovo ovde, na neki način, skup mojih prećutanih reagovanja na budale i njihovo lupetanje. 

Stvarno verujem da je internet jedno veliko zlo, isto koliko može biti koristan. Jedno sam vreme, davno, imala ideju kako nije u redu ćutati – jer, ako ćutim ja, ćutiš ti, ćuti Petar – ko će ostati da priča, osim ludaka i bezobraznika? Međutim, krstaški ratovi nisu ni od kakve vajde i ne možete ih voditi po netu. Najposle uvek završite u blatu sa svinjama i posle se lupate po čelu što ste sebi dozvolili toliki utrošak vremena i, naročito, živaca. Po netu idite i gledajte i čitajte stvari koje su vam u životu potrebne, od kojih ćete imati neke konkretne koristi i koje vam neće nameštati živce. Jer, verujte, ništa tamo – kao niti išta u rl – nije vredno vaših živaca. I, čak i ako odreagujete na nešto, nikad  se ne vraćajte da se nastavljate s ludacima i objašnjavate i branite svoje stavove. Niko vas neće slušati, nikog to ne zanima, tamo se ljudi sreću da leče svoj ranjeni (mali) ego i cilj im je samo da dobiju lajkove od drugih ludaka na konto toga koliko su bezobrazluka iz sebe iscrpli i što su pobedili u iracionalnoj bitki koja se samo u njihovim glavama vodi. Vi niste u ratu s ludacima, vi se nemate od čega braniti i zato se nikad ne vraćajte i nikad ne odgovarajte. 

Jer, više ne mislim ono što sam mislila dugo godina. Od vaše pravovaljane osude neće se okupiti gomile koje će preokrenuti i ispraviti svet – verujte mi na reč. Vaša kritika, vaša zdravorazumska kritika ma čega, neće napraviti nikakve revolucije niti doprineti da svet postane bolje mesto. Nemojte robovati takvim tlapnjama. I dalje mislim da trebate reći šta mislite, kad stvarno osetite da bi to trebali – ali nakon toga zatvorite prozor i ignorišite svaku dalju raspravu. 

Možda ste ludi u današnjem svetu u kojem je ludilo postalo nova norma; ali svakako niste blesavi.

2

2 thoughts on “Ja sam možda lud, ali nisam blesav

  1. E da sam ovo ranije pročitala…
    Nekako sam to i osećala a ipak sam i dalje pokušavala da objasnim, ustvari da se objasnim i svaki put se osećala kao blesava.
    Mada mi se dešavalo i u reali da me gledaju belo i da im čitam iz pogleda da me smatraju ludom, opet sam verovala da će se na netu naći ljudi koji bi razumeli.
    A shvatila sam da čak i ti koji bi razumeli na netu glume neke uloge, kriju svoje,, normalnosti” i pridružuju se hordi.

    I imaš pravo, najpametnije ustvari najzdravije je ćutati.
    Ko sam ja da popravljam svet? Mali, veliki, tuđi.
    I po koju cenu?

    1. Sad sam ponajviše zabrinuta. Molim te dodaj me i javi mi na pp. Ne tražim da pričaš ni o čemu o čemu ti je možda teško pisati, ili nemaš poverenja da mi pišeš, samo mi javi jel sve ok. Hvala ti puno.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.