5 thoughts on “Marš sa Drine!

  1. Obracaju se srpskoj vladi,
    Peticijom.
    Promasili su fudbal.
    Ne postoji srpska vlada, postoji vlada srbije. Primalac ne postoji.
    Ne postoji ni srpska vojska. Postoji neka vojska srbije koja nije srpska.
    Ni srpskih rudnika, rudnici srbije su kineski rudnici.

    Ne postoji ni srbija, prestala je da postoji kada se utopila u open balkan sa tiranom kao prestonicom.

    Pravo je pitanje kome ce jos jedan u nizu nvo odneti peticiju, a jos pravlje pitanje je ko skuplja potpise i kome, ko ga angazuje i ko placa.
    Po zakonu peticija mora imati 10000 potpisa skupljenih za ne duze od 7 dana, notarska overa 50din puta 10000 (podaci se unose rukom i jedan notar moze da upise stodvadeset za dan) sedmog dana predato skupstini srbije (ne srpskoj skupstini) da bi predsednik skupstine, eto, odlucio da je ne stavi na dnevni red.

    Za igranje demokratije potreban je lubrikant, jer je na suprotstavljenoj strani policija koja po pravilu sluzbe uopste nije demokratska.

    Tek kada osetis da imas dovoljno hrabrosti, snage, ljudi, ideja za kripto rat, tada ne pises niikakvu peticiju nego diskretno obilazis po stanovima. Desetak najvise, dok se uvuce strah ubijace se sami.

    Nikada u istoriji sveta peticija nije srusila vladu niti njene odluke. Okupaciona vlada srbije je okupaciona vlada i nema moc ni da donosi ni da menja odluke.
    Kada bude postojala srpska vlada znacu kome ide peticija.

    1. Napisala sam odgovor kod tvog prethodnog komentara 🙂
      Sve što kažeš u pravu si, osim po pitanju “demokratije” s čim se ne bih složila, obzirom da ne verujem da je demokratija ikada postojala nakon što smo iz zadruga počeli da se okupljamo u veće grupe. Demokratija ne funkcioniše na nivou države, pa čak ni na nivou oblasti u nekoj. Teško da funkcioniše u opštini, pogotovo ako nije seoska. Jedina “prava” demokratija može postojati među ljudima koji se lično znaju, znaju jedni drugima vrline i mane, i na konto toga (jedino na konto toga) mogu doneti kakve “demokratske” odluke. Širenjem zajednice, to je potpuno izgubilo na značaju i izvetoperilo se u klasično holivudsko obožavanje glumaca, koje volimo ili ne volimo (glasamo za njih ili ne glasamo) na osnovu toga da li su nam lepi i lepo zbore – mada apsolutno ništa o njima ne znamo, pa čak ni da li u privatnosti možda jedu malu decu. “Demokratija” je odavno tek notorna budalaština.

      Zato mislim da čak ni obilaženje stanova ne znači mnogo. Ja ne znam ništa o osobi koja je lice ideje što si mi je ponudio s praga, a svaka ideja mora imati jedno ili nekoliko lica. Ja ne znam te ljude, ne znam ko su, šta su, da li su uopšte dobri ljudi, da li su im namere časne i ozbiljne, da li su hrabri i li kukavci, hoće li se prodati za šaku srebrnjaka ili će pljunuti na nju i biti spremni da gore za ono što propovedaju… Takve stvari o ljudima i njihovim idejama možeš znati jedino ako lično poznaješ ljude, i znaš sve što su u životu počinili i kako su se u bilo kojoj situaciji poneli, na dobro ili na loše. Tako da im možeš pošteno suditi i odlučiti da ih podržiš ili ne.
      Slična je stvar i s ovom peticijom. Naravno, nemam pojma ko ju je postavio (izbegla sam jednu koja je bila postavljen na sajtu jedne stranke), mada i dalje najverovatnije iza nje stoji neka stranka, ili što je podjedanko odvratno, nevladina organizacija – iako, obzirom da su sve nvo leftičarski nabrijane, malo mi je teško to da pomislim. Ali, baš zato što peticija nije nosila ničiji konkretni amblem, zastavu ili lice, odlučila sam da je potpišem. Stvar mi se nije učinila globalistički kultizam – mada su globalisti zajebani, i više nego dobro se znaju maskirati – i čak i ako je tako, nek im je. Znaš ono: zejebeš me jednom?
      Svesno sam prihvatila rizik.

  2. Rio Tinto će se povući iz Srbije kada državne ugovore koje je podmićivanjem dobila,
    prava na iskopavanje i preradu rude,
    skupo proda Kinezima.
    A Kinezi ne mare za peticije, NVO i građanski aktivizam.

    1. Ja sam”izborni apstinent” i ne mogu a da se ne složim s tobom, međutim, pada mi na pamet ona Sremčeva: “A no valjda da ostanemo flegmatični?”
      Baš me briga da li će pomoći. Imala sam priliku da podržimm nešto što smatram ispravnim, i kad već nisam u stanju da utičem na svet -a niko od nas nije, da se ne šalimom, jer ovo više nije borba sa zmajem, već s armijom stoglavih nemani i milijardama njihovih poslušnika ispranog mozga nad kojima pobede nema – barem još uvek imam slobodu da u svojoj glavi učinim nešto što smatram časnim. Nikakve vajde za svet kao takav, ali od vajde za mene, i time se moram zadovoljiti. Mada ne još zadugo.
      I ta će nam sitnica biti ubrzo oduzeta.

      1. Pravilno je da svako uradi ono što može.
        Sasvim dovoljno.
        Neko će, sasvim je dovoljno, oćutati. Neko potpisati, neko javno iskazati mišljenje, neko aktivno skupljati potpise, neko prisustvovati protestima… Neko se učlaniti u Crnu Ruku.
        Nismo isti i ne treba očekivati da svako da isto. Dovoljno je da svako da ono što može. Gausova kriva će učiniti sve ostalo.

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.