Ne Tako Mali osvrt na (tradicionalne) vrednosti

I ovde i po drugim sam mestima otvoreno govorila da sam tradicionalna. Ono što nisam sigurna, jeste da li je iko zaista razumeo šta time mislim. (Sličan problem imam i kad kažem “normalno” odnosno “ludo”, jer za mene te reči imaju drukčiji smisao nego se mainstream uzima.) 

Kad kažem da sam tradicionalna, to ne znači da sam oduševljeni član kakvog KUD-a. To ne znači da sam religiozna, da idem da protestiram u podršku obiteljskih vrednosti ili da mislim kako tetoviranje (kao i pedere) treba zabraniti. To ni u kojem smislu ne znači da smatram kako žena treba prati noge mužu kad se vrati s posla (i onda ih obrisati sopstvenom kosom, valjda?) ponajmanje da bi (ista) trebala ćutati ako je (isti) bije jer razvod nije bogougodan ili kako već mulci o tome govore. Uopšte ne smatram da žena nema pravo na svoju ličnost (štaviše!) niti da svoje mišljenje nema pravo izneti kome i kako nalazi za podobno. Ne smatram da žena ne treba da radi jer joj je jedini posao kuhinja i štancanje sitne dečice. Jednom rečju, bukvalno sve ono što po difoltu pomislite kad čujete da neko kaže da je tradicionalan – ne, ja nisam to.

Kad se najdalje protegnem, mogla bih reći da sam agnostik. Crkva je za mene korporacija čiji je jedini i krajnji cilj profit taman kao i Coca Coli. Ja tu ne vidim nikakvu razliku, osim u načinima. Moj je privatni život takav da se ni pod razno, čak i da se iz petnih žila potrudite, ne bi mogao nazvati tradicionalnim. Zapravo je takav da bi me svaki klasični tradicionalni mulac obesio pored onog pedera – u njegovim očima oboje smo podjednako grešni, nečasni, perverzni ili šta god. Iskreno verujem da svako ima pravo upražnjavati život kakav odabere, pod uslovom da usled toga niko ne trpi – ali mislim bukvalno da ne trpi. Povređena osećanja i povređena sujeta i slične gluposti se ne ubrajaju u tu priču. Da parafraziram Lepa sela, ekstremno sam netolerantna na ljude koji zabadaju nos u tuđe privatne stvari i usled njih sude i osuđuju. 

Itd, itd.

Onda, pitaćete, a šta je to koji moj što ti podrazumevaš pod tradicionalno??

I, zašto govoriš da to jesi?

Mislim da je ovo najjednostavniji odgovor: ja sam tradicionalna kad se stavim pored jedne tipične feministkinje treće ili koja sad već beše generacija. Tradicionalna sam u odnosu na ekstremne levičare.

Ja sam zagovornik smrtne kazne za proverene i dokazane teške zločince (serijske ubice, kanibale, pedofile itd). Apsolutno sam protiv toga da se deca sexualizuju i da im se dozvoljava da menjaju pol u petoj godini života. Štaviše, smatram da bi svi uključeni u takvo jedno (zlo)delo trebali biti procesuirani i pozatvarani. Verujem u biološke, naučno dokazane razlike između muškaraca i žena. Naprimer, verujem da su muškarci fizički jači i da im je mozak kalibrisan drukče od ženskog. Verujem da bi se te razlike trebale poštovati, ceniti i uzeti u obzir prilikom svake sociološke diskusije. Ne verujem da je pol društveni konstrukt, niti da je to opravdanje za postojanje tri miliona rodova, polova, itd. Ne smatram da bi ljudima trebalo biti zakonom dozvoljeno da se u matične knjige upisuju kao transformersi, jednorozi, zmajevi, klingonci itd. Po meni, ako čovek zaista, iskreno veruje da je pas ili mačka, isti ima mentalni problem koji treba tako i tretirati – ne mislim kako je “otkrio svoje pravo ja” i svakako mu se neću pridružiti u njegovoj deluziji da zapravo ima krila koja su, eto, slučajno nevidljiva. Oni koji takve stvari o sebi tvrde prosto da bi bili fensi, su budale i na njih neću trošiti daljih reči.

Smatram da je sexualno opredeljenje intimna čovekova stvar i da bi trebala ostati intimna. To ne znači da verujem kako se homosexualni parovi na ulici ne bi trebali držati za ruke niti da država, bog ili ma ko ima prava da im zabrani da žive zajedno. Ono što smatram, jeste da su parade u San Francisku, s golim ljudima, ljudima s brnjicom koje njihovi Domovi (i Domine) vode na povocu, pretile lezbejke golih sisa i dupeta i matori muškarci u pelenama i s cuclom – degutantni za videti na ulici, naročito ako u publici ima dece (a ima). 

Da ponovim, još jednom: apsolutno nemam ništa protiv ljudi (odraslih i mentalno zdravih i zrelih) koji lično upražnjavaju kakav god sexualni fetiš odaberu – pod uslovom da to isključuje decu i životinje, ali odrasli i mentalno zdravi ljudi to ionako neće raditi. Uvek mi je smešno (i često iritantno) kad se ljudi zgražaju jer je neko pripadnik BDSM zajednice, naprimer. Nije mi jasan mentalni proces koji te tera da osuđuješ ljude prosto zato što se lože na nešto što je tebi neshvatljivo. Tvoja lična sablažnjenost i uvreda nisu validan argument. Ima stotine stvari koje ja u sexu nalazim degutantnim, pa mi ne pada na um da palim krstove pred tuđim kućama i pozivam na linč svih onih koji iste upražnjavaju. To što ljudi rade u svojim spavaćim sobama nije moja stvar. Isto kao što nije ničija stvar šta ja radim u svojoj spavaćoj sobi. To je prosto pitanje ličnog odgoja, ne gurati nos u stvari koje te se ne tiču. 

Neverovatno koliko je malo ljudi s osnovnim kućnim odgojem.

Međutim, a moram i to da ponovim, pitanje je i kućnog odgoja takve stvari zadržati u svoja četiri zida. Ne njima paradirati u javnosti. Ne, nije stvar u veri i moralu – stvar je u ružnoći i vulgarnosti. Ne želim da svedočim ničijem životu u jednoj toliko privatnoj meri. I svakako smatram da dete od pet godina nema potrebe da u vrtiću uči koje sve vrste sexualnih fetiša postoje. Ne vidim nikakvu logiku ni svrsishodnost učiti decu tako šta. Ljudi koji se lože na bol shvatiće da se lože na bol bez da ih se tome podučava u predškolskom uzrastu, ič se ne sekirajte. Da je drukče, onda ne bi viktorijanski London imao onoliko SM klubova – u jednoj eri čuvenoj po svom puritanizmu i apsolutnoj zabrani pominjanja, kamoli prikazivanja, makar i nagoveštaja bilo kakve sexualnosti u javnosti. Kako su Viktorijanci znali za SM, i da se lože na isti, kad ih niko nije učio tome u školi, hm? Po logici današnjih boraca za ljudska prava, pa, ne bi trebalo da su znali. Ali oni opet jesu. 

Sledeći extremno leftistički argument, molim.

Rekla bih: apsolutni nonsens, da ta stvar nije potencijalno još i opasna. Deca se zovu deca s razlogom, i ne, ne zato što je tamo neka tajna grupa belih patrijarhalnih muškaraca u pećini pod bakljama donela zakon o tome. Deca su deca jer su nezrela, jer nemaju moć da percipiraju svet pravilno i jer su izuzetno sugestibilna. Deca veruju u Deda Mraza samo zato što su im roditelji rekli da on postoji. Da li me razumete? Deca ne traže logičan i racionalan razlog i odgovor, i prihvatiće maltene sve što im kažete da je tačno i ispravno. 

Ne možete ići po vrtićima i govoriti deci da je SM (naprimer) opšteprihvaćen i uobičajen – bez obzira što jeste (ne opšteprivaćen, ali uobičajen), iz prostog razloga što se nekom petogodišnjaku može učiniti da je to nešto što svak odrastao radi i čini, i da se isto i od njega očekuje. I kad malo poraste, a i dalje verujući u tu mantru – i u isto vreme ne osećajući iskrenu želju da upražnjava to što su ga učili da je norma – pa, postoji verovatnoća da će postati vrlo zbunjen, da ne upotrebim kakvu težu reč. Ekstremisti bi mi sad rekli da onda ne treba decu učiti ni kako su jedino strejt odnosi norma – ali nećete me uhvatiti na tu priču. 

Ja ne verujem da se decu treba eksplicitno učiti bilo kojoj i kakvoj vrsti sexualnosti. Decu (i to ne petogodišnjake) treba naučiti osnovnoj anatomiji, da ne dožive fras kad dobiju prvu periodu i da razumeju osnove mehanike ljudskog parenja. I to je sve. Ostatak će im se kasti sam kad dozriju do njega. Ne sekirajte se: hoće.

O raznovrsnosti ljudskih sexualnih fetiša decu treba učiti isto kao i o raznolikosti ljudskih karaktera: u smislu da je to nešto širokog dijapazona i svačije lično, i da se može osuđivati jedino ako ugrožava druge (ljude i životinje). To je sve što bi deca o toj temi trebala da znaju. Ne da s 10 godina postaju drag queens i da plešu u klubovima za odrasle dok im pedofili ubacuju dolare u gaćice. Šta nije u radu s vama, jebote??

Sledeći extremno leftistički argument, molim.

U stvari ne, ne želim da čujem.

Elem, tradicionalna sam još i po tome što smatram da bi zdravo društvo trebalo da stremi postojanju u harmoniji. Harmonija ne može postojati ako je na snazi dogma da smo svi apsolutno isti (iz prostog razloga što nismo, neko voli da udara u drombulje, ja naprimer ne) i da svi raspolažemo apsolutno istim karakteristikama (što takođe nije tačno, svi su moji momci imali jednu stvar koju ja nisam). Mišljenja sam da bi zdravo društvo moglo biti jedino ako prepoznamo razlike među nama – ne da pokušavamo da ih eliminišemo – jer je to preduslov da iznađemo načine kako da svako svojom osobenošću bude u stanju da doprinese zajedničkom cilju. Koji je, mislim cilj, zdravo i napredno društvo. Ljudi nisu i nikad nisu ni bili one man show, ni hobotnice, i nisu u stanju ni fizički ni mentalno sve poslove koje zajednica zahteva obavljati sami. Zato smo jebena socijalna bića, a ne pauci. Poslove, obaveze, dužnosti itd bi valjalo rasporediti tako da svako radi ono u čemu je vešt i što mu dobro ide – ne da se ubijamo u nedostižnom i nemogućem cilju da svako od nas bude sposoban za sve i dobar u svemu. Jer to prosto tako ne ide. Inače bi na svetu bilo mnogo više Mozarta (i Hitlera, isto tako). 

Ako žena želi da ide u vojsku, to je njena stvar, ali ideju da je svaka žena sposobna za vojsku nema smisla propagirati. Jer to prosto nije tačno. Žene u vojsci (ikada) su uvek bile izuzetak, ne pravilo. I nije tačno da se ona maločas pomenuta grupa zakukuljičenih belih patrijarhalnih muškaraca sastaje redovno u pećini i donosi odluke da se žene u 21. veku ne smeju baviti naukom. Uvek je kroz istoriju bilo žena koje su se bavile naukom, a razlog što ih je bilo manje nego mušakaraca na tom polju nije toliko zbog opštemuškog neodobravanja koliko usled drukčih ženskih interesa. 

Sad će me feministkinje razapeti, pominjući mi sve od spaljivanja veštica do zabrane ženama  da idu na univerzitete (i glasaju). Smešno je što će me razapeti bez potrebe – iz dva razloga.

Prvi je taj što ja smatram da su žene tokom istorije bile osujećene u mnogo stvari, i da, stvarno mislim da su ih osujećivali muškarci (prvenstveno muškarci u Crkvi i uopšte religiozni muškarci). 

Drugi je razlog mnogo bitniji, a to je da sam napisala 21. vek.

Ja, prosto, ne verujem da u 21. veku postoje muške zavere koje drže žene podalje od bilo koje karijere koje bi one poželele. Ne verujem da postoji muška zavera u 21. veku koja ženu plaća manje od muškarca za isti posao, i istu količinu i vrednost obavljenog posla. Ne verujem da je danas ženama zabranjeno da idu na univerzitete i da se bave naukom ako to hoće (bar ne u većini država, što otvara jednu drugu temu kojoj ću se vratiti). Ako je broj žena na prirodnim naukama još uvek premali za feministički rezon, pa, vidite to sa ženama. 

I, kad smo već kod spaljivanja veštica, odakle vam pravo da na lomaču srama danas postavljate bilo koju ženu koja ne želi da gradi karijeru, već da bude supruga i majka? Zamena teza? Hipokrizija? A nemojte mi reći da to ne radite. Radite, i te kako. U jednom od prethodnih postova navodila sam direktne citate iz feminističkih knjiga koje bukvalno ukazuju da su te i takve žene od nižeg reda (kao ljudi, šta li?) od onih koje su “prezrele okove braka i bacile se na karijeru”.
Sram vas bilo. Borci za ljudska prava? Svi zaslužuju poštovanje? I bejaše, fuj.

Najposle (a lepo su mi rekli, ako hoćeš da piskaraš, moraš pisati redovno i što kraće, ali jebiga, kod mene uvek nekako ispadne ok hvala i onda po mome), elem, tradicionalna sam jer smatram da postoji raspodela snage, sposobnosti, sklonosti, poslova itd, kao što uvek i jeste. I da je ta raspodela biološki dokaziva, logična i od apsolutne vrednosti. Verujem da bi – ako već mora postojati vojska – u nju trebali ići muškarci, ako ni zbog čeg drugog, onda zato što se ne moraju zajebavati s tamponima svaki mesec. Malo mi je smešno pretpostaviti da će bitka da se zaustavi dok sve prisutne žene ne trknu do toaleta da zamene uložak. Ko što mi je maltene nemoguće (obzirom da sam žensko) zamisliti ženu koja će tokom bitke ladno ostaviti da joj se sve sliva niz noge. Ako već imaš toliko visok testosteron, preusmeri se na nešto logičnije. Budi policajac. Čuvar u zatvoru. Nešto. 
Ostavi vojsku muškarcima, to je njihov posao.

Isto tako, ne treba da trpiš da te neka fanatična u svojim knjigama proziva ili ti vrišti u lice na ulici zato što nemaš nikakvu želju da popravljaš kola ili voziš kamion po Aljasci. Jel’ neko od vas uopšte video kako izgleda voziti kamion na Aljasci? Ostavite muškarcima da se zezaju time – ne zato što sam pogana i mrzim muškarce, već upravo obratno – zato što verujem da oni imaju bolje kalibrisan mozak za te stvari, da su fizički izdržljiviji i u globali drskiji, teže se uspaniče. Isto tako, ne terajte, molim vas, muškarce da se šminkaju (osim ako im to nije lična želja), da se isključivo oni bave bebama i kuvaju dok vi trčite po sastancima i vitlate karijeru, da vas prate u šopingu (mislim da je to jedna od najvećih kazni koju možete udeliti strejt muškarcu) jer to nije dokaz njegove ljubavi, to što ćete ga naterati da umire od dosade pet sati – muškarci umeju da dokažu da vole na mnogo bolje, produktivnije i korisnije načine. 

Molim vas, ne terajte muškarce da na silu plaču (osim, naravno, ako im se zaista ne plače) jer žene i muškarci plaču na drukče načine, i većina muškaraca zaista nije sklona da plače uz Titanik ko svako prosečno žensko. To što ga Titanik nije u stanju rasplakati ne znači da je “socijalno uslovljen i/ili ne dozvoljava sebi da pokaže emocije jer se plaši podsmeha kako nije dovoljno muško” – ne, većina ih ne plače prosto zato što im romantični filmovi ne izazivaju suze ko ženama.

Između ostalog, ja sam žensko i mrzim Titanik, i 99 odsto romantičnih filmova koje sam ikad gledala. Ako zaplačem uz njih, to je od muke.

Ne mislim, uopšte, kako muškarci nisu emotivna bića, niti mislim da su suze sramota za muško čeljade. Ono što mislim je vrlo prosto: molim vas ne pravite od toga moranje i ne učite muškarce kad i kako treba da pokažu emocije. Znaju to oni i sami. Ako mislite da ne znaju, onda niste sreli normalne muškarce, i žao mi vas je – ali vas to ne opravdava.

Ne terajte dečake da se igraju Barbikama umesto kamionima – i ne terajte devojčice obrnuto. Poslednji put, ostavite decu na miru. 

I, kako ovo već odavno zahteva drugi deo, ono što vas molim najlepše, to je da se okanete Amerike i Švedske, i da se pozabavite nekom tamo Saudijskom Arabijom i sličnim. Onim tamo mestima gde očevi ubijaju ćerke ako se usude da izađu iz podruma u kojem ih drže, vezane, i tamo gde pedere bacaju sa vrhova zgrada i odsecaju im glave na direktom tv prenosu. Jer su to ljudi koji imaju stvarne probleme.

Većina vas je, a da upotrebim vaš sopstveni rečnik, toliko privilegovana da ne vidi dalje od svojih “problema” prvog sveta. Ili, prevedeno na ljudski, toliko ste zaštićeni i dokoni da nemate pojma šta stvarno znači nedostatak ljudskih prava i rodna i sexualna nejednakost. 

I, što je najgore, čak i sloboda govora. Koju ste lično odavno zabranili. Dobrodošli u 1984. 

0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.