Parum artifex (Mole non refert)

Ovaj je esej pokušaj pojašnjenja remek dela Zorana Zokija Šumadinca, Autotune.

 

Kao što je već dobro poznato, radi se o vrsnom i duboko filozofskom delu koje govori o životnom puta Z. Z. Šumadinca (u daljem tekstu mali The Umetnik) ispričanom kroz njegov masterpiece, Autotune. Kako je u pitanju many layers uradak, pisci se unapred izvinjavaju ukoliko – a što je potpuno moguće – nešto od mnogih i višestrukih odgovora u ovom eseju izostane. Tu grešku snose pisci isključivo, čije intelektualne mogućnosti stoje skromne pred ovim gigantom našeg vremena.

 

Odmah na početku video zapisa o kojem je reč, mali The Umetnik nas obaveštava da je primio “poziv” iz Evrope i (logično zaključujemo: zapadnog) sveta, i da je odlučio da “pravi preokret”. U tri minute i trinaest sekundi čiste umetnosti prožete filozofijom, pesnik nam na izuzetno suptilan način nagoveštava koja su dešavanja u njegovom životu dovela do takve odluke.

 

Pokušaj istinskog razumevanja dela nemoguć je bez osvrta na ono što nam mali The Umetnik govori o prećutnom problemu društva koje s visoka (pun intended) posmatra one koji su bili te nesreće da se na jednom, reći ćemo bez izvinjavanja, primitivnom delu sveta rode relativno manjeg rasta. Dobro je poznato i više puta od strane eksperata potvrđeno da su visoki ljudi (kad potiču sa nazadnih, patrijarhalnih i žalosno religioznih prostora) oduvek surovo ugnjetavali one nižeg rasta od sebe, bez obzira koliko je to teško ili čak i nemoguće zamisliti u visoko Civilizovanim zemljama progresivne zapadne Evrope. Mali The Umetnik ironičnom ali svejedno oštrom jasnoćom (za one koji umeju da čuju, što će reći samo odabrani) opisuje svoje probleme: “diže se prašina”, čak i ako se s pouzdanjem može pretpostaviti da redovno plaća svoje komunalne obaveze, što je samo još jedan pokazatelj žalosnog stanja društva u kojem službe za to namenjene ne obavljaju posao za koji su plaćene. (Moguć je i nagoveštaj problema korupcije i nepotizma.)

 

Bivajući relativno nižeg rasta među generalno višljom poplacijom, sasvim je jasno da je mali The Umetnik usamljen u svojoj muci i ne nailazi na razumevanje, o čemu nam govori dalje u video zapisu. Može se sa sigurnošću reći da nema nikakve sumnje oko istinitosti njegovih tvrdnji, obzirom da danas čak i nekadašnji najuporniji negirači priznaju kako su ljudi nižeg rasta definitivno bliže zemlji od onih visokih, iz kojeg je razloga problem udisanja “dignute” prašine kod njih najjače izražen. U isto vreme dok mu se sve to dešava, mali The Umetnik je pod represijom i u svom profesionalnom životu, usled čega a mada je jedini (smisao člana The) Umetnik, svejedno mora “puštati autotune” (napomena: obratiti pažnju na naziv dela) što dovodi do dizanja prašine i fatalnog začaranog kruga.

 

Ako obratimo pažnju na jedan detalj garderobe malog The Umetnika, primetićemo da iz nekog razloga na sebi nosi predugačke pantalone. No, je li to zaista slučajnost? Možda nam pesnik nešto želiti staviti do znanja? Vratimo se na časak problemima s kojima se sreće relativno niža osoba u generalno višoj populaciji. Mali The Umetnik mora imati odeću za donji deo svoga tela. Verujem da ćemo se svi složiti oko toga. Prodavnice drže samo velike brojeve. Mali je The Umetnik prinuđen otići kod krojačice. Međutim, šta se dešava? Očigledno je da na tim prostorima – osim očiglednih problema kao što su ružna rasistička navika ljudi da se rađaju visoki, budu krezubi, slušaju nešto što se zove Grand, konzumiraju beli luk, gledaju tzv. Parove (napomena: nije u pitanju prevaziđeno tradicionalno ulaženje u brak), imaju izuzetno opasnu i nastranu naviku da ližu nekakve kašike u crkvama (?), neutralni su spram Ukrajine i vole Putina – krojačice, možda neočekivano ali nikako neobjašnjivo; predvode u tom besramnom body shamingu. Predugačkim pantalonama mali The Umetnik nam efektnom jednostavnošću stavlja do znanja da u društvu postoje problematični elementi gde ih možda ne bi očekivali tražiti.

 

Dalje, a kako smo u potrebe pisanja ovog eseja saznali iz pouzdanih izvora koji su želeli ostati anonimni, mali The Umetnik je navodno u čekaonici jednog frizerskog salona slučajno u novinama pročitao da tamni kolutovi oko očiju ukazuju na probleme s jetrom, a fleke oko usana uvećanu slezinu. U isto vreme, a kako nam naši izvori prenose, radnik neimenovanog salona mu je u neobaveznom razgovoru pomenuo kako je tajna zdrave kose Angele Merkel duboka hidratacija. Konstantno pod težinom svojeg robovanja nazadnom, bigotskom društvu; a svestan da umetnik mora biti zdrav, mali The Umetnik je potražio stručno mišljenje. Nekim čudom (da li čudom? U ovako slojevitim delima “čuda” su često metafora za nešto sasvim drugo), on je, navodno, imao knjižicu. Obzirom da odbijamo da poverujemo u mogućnost posedovanja knjižice baš koliko ne verujemo ni u teorije zavere tipa “moguće je pokrasti izbore”, “korporacije misle isključivo na svoju dobit”, “vlast ne radi u korist naroda” ili “mediji ne govore istinu”; ostavićemo da tu krajnje neverovatnu informaciju čitaoci protumače kako god misle da treba.

 

U daljem toku video zapisa saznajemo da mali The Umetnik odlučuje da “pliva kroz oblake”, što je najverovatnije metafora za letove avionom propisane od strane stručnog lica a usled pesnikovih već pomenutih problema s prašinom.

 

Govoreći o metaforama kojih je ovo many layers delo prepuno, moramo staviti poseban naglasak na one koje bi ljudi s niskim IQ i ne-intelektualci sigurno prevideli. Obratite pažnju na nekoliko detalja u video zapisu: u pozadini scene stoje muzičari s instrumentima – međutim, ako ste intelektualac, shvatićete da ti tzv. muzičari ne sviraju. Ljudi koji poznaju filozofiju primetiće još nešto: naime, “muzičari” se u isto vreme i smeju. Postoji nekoliko mogućih interpretacija, ali pisci eseja priklonili su se školi mišljenja koja uči da se ova vrsta metafore treba tumačiti kao pesnikova kritika ne samo stanja u društvu. već i podjednako loše situacije na aktuelnoj muzičkoj sceni. Osim toga, samo je po sebi jasno da tzv. muzičari, koji su svi višeg rasta i pri tom se smeju, predstavljaju ironičan i pomalo mračan reprezent socijalnog stava o samom pesniku. Ne možemo a da ne ostanemo zapanjeni ovakvim majstorstvom baratanja simbolima, iz čega se svakako ne sme izuzeti pesnikova naoko ovlašna napomena kako ga “svi zovu i traže” mada je očigledno prisutan – ali naravno van njihovog visokog vidnog polja. Gorčina takve jedno bigotrije i desničarske, anti-vakcione ideologije pod kojom mali The Umetnik trpi bukvalno nam je naterala suze na oči.

 

Međutim, pesnikova genijalnost je tolika da nas je u stanju iz krajnjih ponora očaja podići do visina paklenog gneva. U nastavku video zapisa on nam govori o ženi u koju je zaljubljen. Ta je ljubav daleko od uzvraćene. Njegova izabranica, avaj, samo se “pravi fina”, kako nam to mali The Umetnik  maestralnom upotrebom tzv. slenga, kaže. Postoji razlog za taj trenutni izmeštaj iz produhovljene, gotovo metafizičke lirike u rečnik običnog plebsa: naime, tome je namera da nam se efektno ukaže na karakter dotične ženske osobe. Ona nije parnjak pesniku, niti po svom srcu a ponajmanje po svom intelektu – ali nemojmo žuriti da sudimo! Postoje razlozi iz kojih žena o kojoj je reč nije antagonista, već samo nesretna žrtva.

 

Ona se “pravi fina”, odnosno – a da budemo šturi – laže; međutim ne od svoje volje. Zapitajmo se zašto žene lažu. Naravno, zato što su žrtve patrijarhalizma. O tome nema potrebe da se pitamo, to je nauka. Opsežna istraživanja su davno dokazala da svugde osim na Zapadu Evrope i u Severnoj Americi, žene svakodnevno trpe batine tokom čitvog svog života. Takva jedna na Civilizovanom Zapadu apsolutno nepoznata i bukvalno nezamisliva situacija, primorala je žene da lažu. Perfidnost njihovih mučitelja i dželata, muškaraca, (Ima li potrebe naglašavati: belih? Ne verujemo.) tu se ne završava. Naime, poznato je da muškarci u tim nesretnim krajevima zemljine kugle ne peru kosu, a sve u cilju kako bi sprečili žene da imaju visoka očekivanja, što je kao dan očigledan vid kontrole i dominacije. To je, između ostalog, osnovni razlog zbog čega ljudi na Balkanu generalno ne znaju u čemu je tajna zdrave kose.

 

PRVA IZJAVA ACE LUKASA O KONSTRAKTI: "Da sam prao noge na bini, možda bih pobedio", OTKRIO JE I ZAŠTO NIJE OSTAO DO KRAJA TAKMIČENJA

Klasičan primer autohtonog balkanskog muškarca (izvor nepoznat).

 

Naravno, mali The Umetnik nam odmah u nastavku ponosno govori kako je on sasvim nešto drugo (u šta, naravno, nismo ni sumnjali), rečima da on “fura svoj stil”. On zna da su niži ljudi viši od viših.

 

Važno je napomenuti i momenat u kojem se pesnik osvrće na problem paparaca, koji je, pretpostavljamo, jasan po sebi. Čitalac se mora složiti da je mali The Umetnik – čovek, te stoga ima pravo na svoju privatnost, čak i ako mu paparaci to onemogućavaju tako što neće da mu “naprave mesta”. Samo jedan detalj bi ovde valjalo malo više istaći: brojku “dvesta”. Zbog čega paparaca “dvesta”? Zašto je pesnik izabrao baš taj broj, a ne neki drugi? Koje dublje značenje ima cifra dvesta? Naše pretraživanje relevantne literature kao i konsultacije numerologa, astrologa, Saveza Astralnih Letača Balkana i wiccanske zajednice nije nam, nažalost, ponudilo odgovore koje bi smatrali dovoljno argumentovanim za prezentaciju u jednom ozbiljnom radu kao što je ovaj. Iz tog će razloga ova misterija morati da ostane nerešena, barem u dogledno vreme.

 

Koliko god se govorilo o many layers ovog genijalnog remek-dela, čini se da nikad neće biti dovoljno. Ingenioznost malog The Umetnika je bezgranična. Pogledajmo na koji minut video zapis još detaljnije. Obratimo još jednom pažnju na scenu. Primećujete li nešto? Naravno, ako ste intelektualci i iole se razumete u filozofiju – a i ako vam je IQ visok, ne bi bilo zgorega dodati – sigurno možete pretpostaviti gde ciljamo. Da, u pravu ste! Govorimo o bojama Ukrajine, besprekornom produkcijom vešto “skrivene” pod krinkom naoko sasvim random simbola bez određenog smisla. Ali naravno da to nije tačno, jer kod malog The Umetnika ništa nije random, i svaka je, pa i najmanja stvar deo slagalice koja se savršeno uklapa u celinu. To je svakako jedna od najvećih kvaliteta ovoga dela, i nikad pre viđena bukvalno nigde u Evropi – a možda i u svetu. 

 

Dodaćemo još samo ovo: video zapis datira iz 2018-e godine. Da li je moguće da se čoveku ne zavrti u glavi od vizionarstva malog The Umetnika? Neverovatno! Umetnost, filozofija, vizionarstvo i aktivizam u tri minuta. Malo je reći da smo ostali bez daha.

 

Životna priča malog The Umetnika iznešena u video zapisu koji je predmet ovog eseja; priča o drugačijem čoveku, žrtvi zatucanog sistema koji ne ceni genijalnost već samo spoljašnju lepotu, odnosno visinu –  naslućuje srećan kraj, što neće biti neočekivano ni za koga ko je zapazio suptilni nagoveštaj sa samog početka iskazan mističnim, dubokim smislom protkanim rečima: “a ja pravim preokret”. Skoro sa sigurnošću možemo pretpostaviti da je taj “preokret” metafora za svačiju najintimniju i najvatreniju želju: da konačno ode na Zapad, da konačno bude deo te veličanstvene Civilizovane Evrope. Najposle, tolike su milijarde na svetu koje čekaju taj čuveni “poziv” s početka ove priče, i “preokret” koji će potom uslediti. Poziv za sve intelektualce, filozofe i aktiviste, i preokret kroz oduševljen odlazak ka zalasku sunca gde se njihova vrednost ceni i razume. 

 

Najposle, šta reći? Kakav zaključak doneti? Možda ovaj: smrtan čovek teško može pojmiti fenomen koji mu je praktično do juče bio nepoznat. Sa svrhom smo najvažniju stvar ostavili za kraj, podsećanje na to kako pre malog The Umetnika umetnost zapravo nije ni postojala. Ali to svakako znate – ako ste intelektualci i poznajete filozofiju. 

 

Ako to možda nije slučaj, ako vam je IQ nizak, ako imate tendencije ka pojavama koje se piscima ovog eseja maltene gade pomenuti – mada bi, u ime nauke, trebalo podneti tu žrtvu – ako ste, kako velimo, kojom nesrećom skloni primitivizmu poput tradicije, ojkanja i lelekanja tzv. “etno muzike”, sramotnim zabludama kako poruci, dubljem smislu, višeslojnosti, projekciji i aktivizmu navodno nije mesto svugde i u svim stvarima – onda odmah napustite ovo mesto. Na svetu – osim, svakako, zapadne Evrope i Severne Amerike – ima mnogo zla, više nego dovoljno. Vi ste pokora i kuga ostatka planete, a mali The Umetnik mora biti zdrav, biti zdrav.

 

Jer, ako se kakvom nesrećom njemu nešto desi, ko će onda biti The Umetnik? Ne želimo ni da mislimo o tome!

 

Kako smo došli do samog kraja ovog eseja, pada nam na um da zapravo ne postoji bolji epilog. Nestaj bedo, crkni plebsu! Vraćaj se pod kamen ispod kog si ispuzao, u svoje blatnjave opanke! Još vam je jedino tamo mesta preostalo za vašu zatucanost, primitivizam, tradiciju, jezik i kulturu! Mali The Umetnik je stigao i on mora biti zdrav!

 

I šta ćete sad?

1

6 thoughts on “Parum artifex (Mole non refert)

  1. “200” je aluzija na poznatu pesmu Ivana Gavrilovica, “200 na sat”. Govori o tome kako se brzo zivi u danasnje vreme i kako umetnik nema dovoljno vreme za sebe. A paparaci su tu samo dodatna komplikacija, posto mu oni oduzimaju i prostor. Zbog svega toga, umetnik na Balkanu prisiljeni su na metafizicku egzistenciju van vremena i prostora. Ovo “van prostora” ih motivise da krenu na zapad, gde se bolje zivi; a ovo “van vremena” ih cini vecim umetnicima koje je izuzetno tesko razumeti u danasnje vreme. Tako da kad se sve sabere i oduzme, sustina ove pesme jeste Nice tojest “Ono sto te ne ubije, to te ojaca”.

    1. Hvala na doprinosu ljubavi, nisi morao 🙂

      Sigurno ima nešto u tome što kažeš, ali plašim se da sam malom The Umetniku, gigantu našeg vremena, poklonila dovoljno prostora. Neka drugi nastave mojim stopama – naprimer, čujem da ima neka Evrovizijska pesma koja zahteva filozofsko pojašnjenje takođe 🙂

      1. Evrovizijska pesma govori o Pilatovom pranju ruku,
        Konovom naprednom pranju ruku.
        Prljave ruke se ne mogu oprati lavorom vode.
        Šta ćemo sad?

  2. Dakle, hvala ti, sada sam čuo original i “izneverovao sam”.”
    Zove me Evropa
    zove me celi svet
    a ja pravim preokret
    a ja pravim preokret

    Zove me Evropa
    zove me celi svet
    a ja pravim preokret
    tako u nedogled

    Kad ukljucim autotune
    digne se prasina
    svi zovu, traze me
    a ti se pravis fina

    Sad furam taj stil
    pa napravite mesta
    ispred kluba sada je
    paparaca dvesta

    Donosim odluke
    da plivam sad kroz oblake
    tako u nedogled
    tako u nedogled

    Donosim odluke
    da plivam sad kroz oblake
    jer pravim preokret
    tako u nedogled.

    Zoki je kralj samo zato što je Ekrem rahmetli.

    1. Samo sam pokušala pokazati da svugde možeš naći “poruku” ako hoćeš. “Poruka” te ne čini The Umetnicom, niti nju sledećim silaskom Hrista, kao što njeni kultisti po interntu balave. Ne volim ta proseravanja, naročito ako se istom prilikom oni drugačijeg mišljenja ponižavaju.
      Ali, propaganda to uvek radi.
      Da, Zoki je car 😁

Odgovori na (Un)satisfied Housewife Otkaži odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.