Dom, 14

Pronašla je Shannon baš kad je izlazila iz Roryjeve sobe, razdražena i vidno umorna. Rekla joj je:

-Podseti me da ne proklinjem kad budeš tražila povišicu, Tatjana. To je dete nesnosno. Kako ga ti uspevaš doveti u red bez upotrebe biča, uopšte mi ne ide u glavu… Čemu taj izraz?

-Nemaš pojma šta mi se upravo dogodilo.

Shannon produži hodnikom ispred nje.

-Ljudi kažu da duše ribara nestalih u oluji ponekad izlaze na kopno. Hamish se kune da je to istina, ali imao je petnaest godina i prvi se put u životu napio.

-O čemu, kog vraga, govoriš?

-Izgledaš kao da si videla duha.

-Oh, skoro. Koja je druga najneverovatnija stvar koje se možeš setiti?

Shannon je nosila po kući kutiju i u nju trpala razbacane igračke. Brecnula se:

-Ne hodaj mi za leđima. Nemam živaca za te pogađačke igre. Bila si s Angusom McIntoshem, zar ne?

Tatjana dahne:

-Jesi li vidovita?..

-Škotlanđanka sam. Naravno da sam vidovita.

-Pozvao me je u Kuću. Možeš li zamisliti da me je Angus McIntosh pozvao u…

Ugrizla se za jezik.

-Oprosti što se ponašam kao luđakinja. Ali još uvek ne mogu da poverujem da je kopile pričalo sa mnom.

-Ili ti s njim.

Ona se malo žacne.

-Da, svakako.

-Pa, kakav je?

-Otprilike kao što sam i pretpostavljala. Bahat i ne mnogo srdačan. Nikad u životu nisam čula da učtivost može biti uvredljiva.

-On nikada nije bio neotesan.

-Ne, naravno, to ti verujem.

-Šta je hteo?

-U stvari ništa. Sedeli smo i razgovarali.

Što je više o tome pričala, izgledalo je sve šašavije.

-Neka sam prokleta ako razumem po kojem principu njegov mozak funkcioniše. To što je napravio, uopšte nije morao. Došao je do mene i započeo razgovor, sam. Ne bih rekla da sam ga ikako ohrabrivala. Pozdravila sam se da odem, kad me je zaustavio i pozvao u Kuću.

Trenutak je razmišljala.

-Pretpostavljam da mu je dosadno. Izgleda mi kao čovek koji se voli dobacivati provokacijama. Utoliko čudnije što sedi sam u onoj pustoši.

-Možda smatra da mu ovde niko nije dorastao.

-Verovatno to smatra. Pametni su ljudi često oholi.

Slegnula je ramenima.

-Pa, dobio je šta je hteo.

-Veoma bi me iznenadilo kad bi ti brinula da li si ispunila očekivanja Angusa McIntosha.

Tatjana malo pocrveni.

-Briga me za to!..

-S druge strane, ne čini se da ti je taj razgovor bio mrzak. Šta god mislio on.

-Pa, sad…

-Budi otvorena, mala. Preda mnom se ne moraš praviti fina. Ni ti takođe ne smatraš da na ovom ostrvu ima mnogo ljudi vrednima da s njima razgovaraš.

-Ne ide to tako.

Smračila se.

-Imam nedovoljno godina za sve što sam u životu videla, čula i iskusila. Tako se čovekov mozak usmeri u jednom određenom pravcu. Ne umem da objasnim. I znam da zvuči arogantno.

-Ne pravdaj se. Svakako te nisam optuživala. Ti si na svoju ruku. Nikad nisam ni mislila da bi te uobičajeni ljudi bili u stanju zaintrigirati.

Tatjana se žacne na taj izraz. Shannon se nasmeši.

-Ili da bi te ostali čudaci prevideli.

-Ah, retko me ko previđa.

-Nadobudna balavice. Da si se samo mogla čuti kako to izgovaraš.

-Nema svrhe biti lažno skroman.

-To sam ti rekla još pre par meseci, zar ne? Rekla sam ti da je on zainteresovan, ali ti nisi htela da mi daš za pravo.

-Shannon, on je toliko blaziran da uopšte ne vidim kakva bi to žena trebala biti koja bi zainteresovala Angusa McIntosha.

-Možda neka koja mu dođe u kuću i u lice kaže kako je skot.

Tatjana pocrveni.

-Naprosto me je uvredio.

-Ovde bi mogla da osnuješ klub od ljudi koje je Angus McIntosh uvredio. Pa?

-Ja nisam kriva što je vama u genski kod upisano da su McIntoshi gospodari života i smrti. Nikad u životu nisam oćutala kad su me slali dođavola, pa svakako nisam ni njemu.

-Čini se da je i on to uvideo.

-Šta?

-Da u tvoj genski kod nije upisano da su McIntoshi gospodari života i smrti. Što te čini retkom zverkom na ovom ostrvu. I u njegovim očima, pretpostavljam.

Ona se podrugne:

-Pričaš kao da ga poznaješ u dušu. Veoma hrabro za nekoga ko od škole nema nikakvog naročitog kontakta s Angusom McIntoshem.

-Svi su moji preci živeli s njegovim. Ja ne moram da znam. Svest o tome da je grad dole, a Kuća iznad; to je nešto s čim sam se rodila.

-Taj je klan propao. Sve su izgubili, i danas nema nikoga osim njega. Morag je samo uslovno McIntosh. Kad odraste i uda se, Angus će ostati poslednji.

-On može imati još deset sinova.

-Mene čudi kako je dobio i ćerku. Zaista, gde je Moragina majka?

-To ćeš morati da pitaš njega. Ako imaš hrabrosti da pitaš nešto što ovde niko nikada nije pitao Angusa McIntosha. Ali, uzevši u obzir kako ti je krenulo…

-Zaveži. Šta hoćeš da kažeš s tim?

-Da ne znam, budalo. Neko vreme, Angus nije bio na ostrvu. Misli se da je boravio u Edinburghu zbog svojih knjiga ili već tako nečega. Posle godinu dana vratio se s Morag. Imala je tek par meseci.

Tatjana zbunjeno trepne.

-Došao je u onu pustoš s detetom od nekoliko meseci? Zar se posve sam starao o bebi?

-Angus McIntosh je lud za svojom ćerkom.

-Ali gde joj je majka?

-To niko ovde ne zna.

-Oh.

Malčice se postidela, ni sama ne shvatajući razlog tome.

0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.