Dom, 17

Sad se njen život odvijao na dva koloseka. Boravila je pod krovom McGonagallovih smatrajući se velikim delom članom te porodice, ali je jedan dan nedeljno odlazila u Kuću, osećajući kako joj se sve više uvlači pod kožu. Posmatrajući iz najveće uopšte zamislive blizine, uvidela je da su mnoge predrasude spram Angusa McIntosha i njegove ćerke bile samo to, predrasude; i da je istina još daleko od nje, ukoliko je ikada i uspe doseći. Nije mnogo viđala Moraginog oca tokom svojih poseta, međutim, kad je bio sa njima, ponašao se kao džentlmen, i ona mu nije mogla naći nikakve bitnije zamerke. Kako je vreme prolazilo, naučila je da ne prima lično njegovu distanciranost. Usprkos tome što mu je jednom nedeljno po nekoliko sati boravila pod krovom, Angus McIntosh se držao strancem gotovo isto kao i pre. Nije se ispostavilo kako je, zapravo, srdačan i otvoren. Međutim, svakako nije bio ni kopile.

Ma kakvi razlozi naveli Angusa McIntosha da se drži svog sopstvenog sveta i od sebe tera svakog ko bi u taj svet pokušao ući, on nije bio zao. Niko ko se tako ponašao spram svog deteta nije mogao da bude zao. Zbog njegovog i Moraginog odnosa, Tatjana mu je bila u stanju oprostiti maltene svaki ispad koji bi počinio pri kontaktu s njom.

Morag je mnogo volela oca i svakako je imala razloga za to. S njom nikad nije bio hladan i nadmen. Retko je šta bilo dovoljno dobro za Morag. Ali, koliku je god pažnju Angus McIntosh ispoljavao spram svoje kćeri, to je svakako bilo obostrano. Jednom kad je došla, Morag joj je otvorila vrata. Uzela je za ruku i povukla preko praga, istovremeno stavljajući prst na usta. Rekla je:

-Psst, gospođice, tata piše.

Povela ju je na sprat prema svojoj sobi i u hodniku pokazala na jedna vrata. Šapatom je objasnila:

-To je tatina radna soba. Danas moramo da budemo jako fine, jer tata ne voli galamu dok radi a kad izađe, onda je obično jako nervozan.

Uzdahnula je kao da ima bar dvadeset godina više.

-To pisanje knjiga je jako ozbiljan posao, miss, i zato je tata tako mrgodan čovek. Ali ljudi ne shvataju da je to samo zbog njegovog posla.

Otišle su u Moraginu sobu. Tatjana je pitala:

-Je li ti drago što je tata poznat pisac, dušo?

Devojčica je izgledala kao da malo razmišlja o tom pitanju. Onda je rekla:

-Imamo puno novaca, i zato mogu da dobijem lepe haljine i igračke. Ali meni to ne bi bilo bitno ako bi tata bio nesretan. Da li znate da je tatina porodica nekada bila mnogo bogatija nego što smo mi danas?

Dodala je poverljivo, i kao malo srameći se:

-U školi nam učiteljica priča o škotskoj istoriji, i onda često pominje tatinu porodicu. Jednom smo ceo čas slušali o klanu McIntosh, bilo me je tako stid… Ali to je zato što su McIntoshi vladali ovim delom zemlje dugo vremena, i njihovo je ime u mojim školskim knjigama. Videli ste zastavu sa grbom iznad kamina u trpezariji? To je zastava tatinog klana. Ali on kaže da sve prolazi, i slava i bogatstvo. Devojčice u školi misle da sam ja jako uobražena jer mi je tata McIntosh, a to isto misle i ljudi na ostrvu za mog tatu. Ali mene baš briga za to. Ja samo volim kad je tata sretan.

Tatjana je gledala u nju. Morag obično nije tako mnogo pričala. Činilo se da joj je ova tema vrlo bitna. Rekla joj je:

-A tata je sretan kad piše?

Morag raširi oči.

-O, jako, miss. On kaže da voli samo dve stvari na svetu: mene, i pisanje. Zato se ja trudim da budem vrlo dobra i ne gnjavim tatu, jer ga pisanje mnogo umara. On voli da piše, ali to nije tako jednostavno kao što izgleda.

-Znam, draga. Ljudi misle da nema puno pameti u tome što neko sedi i piše knjige, ali to je često težak i ozbiljan posao, baš kako si rekla.

Nasmešila se.

-Da li voliš ići s tatom u Edinburgh ili London kad on mora zbog posla?

Morag odmahne glavom.

-Ne baš. To su veliki gradovi. Ima tako puno galame. I svi ti ljudi… Tata mrzi London. Što mi je drago jer mi se ne bi sviđalo kad bi odlučio da tamo živimo.

-Voliš ostrvo?

-Najviše na svetu. Kad porastem, moraću da idem u školu u neki veliki grad, kao što je i tata morao. Ponekad me je jako strah. Zar vas nije bilo strah da živite u Londonu, miss?

-U početku. Dok nisam došla u Englesku nikad nisam videla tako veliki grad. U mojoj ih zemlji nema.

-Je li vaša zemlja lepa?

-Nekad je bila.

-Da li je mnogo drugačija od našeg ostrva? Tata kaže da je vaša domovina daleko, čak tamo na Kontinentu. Nikad nisam bila na Kontinentu. Tamo je toplije jer često sija sunce i ima mnogo lepog cveća koje ovde ne raste. Da li u vašoj zemlji ima cveća, miss?

-Oh, da. Ima cveća, i velikih reka i šuma. Ponekad sneg sve zaveje, kao i ovde, ali su zime obično toplije i kraće traju.

Morag tiho upita:

-Dali vam nedostaje, miss?

Tatjana se nasmeši.

-Ne mnogo, draga. To više nije zemlja u kojoj sam odrasla. Mnoge su se stvari promenile, i ljudi su drukčiji.

-Ne mogu da zamislim da se naše ostrvo promeni. Ali sigurno ni vi niste mogli kad ste bili kao ja.

-Zaista nisam.

-Možda vam zato nije smetao London. Kad više niste toliko voleli svoju zemlju, mislim.

Tatjana je zamišljeno posmatrala pametne plave oči sedmogodišnje devojčice.

-Znaš, Morag, mislim da si u pravu. Otišla sam iz svoje zemlje jer je u njoj bio rat i znala sam da se verovatno više nikada neću vratiti. Zato sam se morala privići na London.

-Strašno je kad se ljudi ubijaju, zar ne, gospođice? Tatina je porodica bila u mnogo ratova. To je moralo biti užasno i meni je drago što je prestalo. Ponekad razmišljam kako je dobro što se nisam rodila u prošlosti, kad su McIntoshi bili moćan klan. Onda bi tata sigurno stalno išao u neki rat, i ja bih se strašno plašila da mu se nešto ne desi. S kim je vaša zemlja ratovala, miss?

-Zapravo ni sa kim. To je otprilike bilo kao kad su ovde klanovi nekada ratovali između sebe.

-To je još gore nego kad se zemlja bori s nekim ko hoće da je pokori.

-Jeste, ali svaki rat je loš, Morag. Samo budale ratuju.

-To i tata kaže.

Morag se poverljivo nagne ka njoj.

-I on misli da su McIntoshi bili budale jer su stalno išli u ratove zbog zemlje ili s Englezima. Hvala bogu što više nema nikakvih McIntosha osim nas dvoje. Tata bi bio u stanju da im to kaže u lice.

Tatjana se nasmije. Morag je ozbiljno vrtela glavom.

-Tata nikad ne pazi šta priča. Uopšte ga nije briga hoće li se ljudi naljutiti. Ali on time ne misli ništa loše, miss. Kaže mi da ljudi ne vole da čuju istinu. Mislim da ga zato smatraju toliko strašnim, jer on uvek govori istinu.

Još je uvek izgledala zabrinuto.

-Ti se ne slažeš s tim, Morag?

-Ja mislim da ljudi nekad nešto treba da prećute. Tatin je problem što nikad neće da prećuti. A to onda ljuti ljude.

-Tačno. Međutim, to je onda obično problem tog ko se ljuti. Naprimer…

-Žao mi je što prekidam ovaj poverljivi razgovor, ali Morag je odavno trebala u krevet.

Njih se dve uplašeno osvrnuše.

Sedele su na debelom tepihu Moragine sobe, okrenute leđima otvorenim vratima, a tamo je na pragu stajao Angus McIntosh, oslonjen ramenom o dovratak i skrštenih ruku. Delovao je kao da već satima tako stoji i sluša ih. Rekao je:

-Poslepodne idemo za London, a Morag bude umorna ako ne spava pre puta. Zar ne, Morag?

Devojčica reče:

-Oh, da. To je jako dalek put. Ja sam kriva, tata. Zaboravila sam reći gospođici Petrović za London.

Tatjana je poljubi i reče:

-Lepo se provedi u Londonu, Morag.

-Čekaću vas sledeće nedelje. Nećete zaboraviti da dođete?

-Ni slučajno.

Dete se ozari, a njen otac reče:

-Imam dole sačuvanu šolju čaja za vas, miss.

-Ali zaista ne bih…

Morag je uhvati za ruku.

-Morate popiti čaj s tatom. On tako retko pije čaj s odraslima, zar ne, tata?

-Hajde u krevet, Morag.

-Da, tata.

Oboje su se smešili, gledajući jedno u drugo.

Morag je ponekad znala izvesti slične psine. Dešavalo se da navodi Tatjanu na razgovor sa svojim ocem ako bi se on našao s njima u sobi, i da ih vešto ostavlja same ako bi razgovor počeli. Morag je bila veoma ljupka, tako da Tatjana nije bila sasvim sigurna da je donela pravi zaključak – bilo je teško poverovati za nekog toliko slatkog da radi smicalice. Međutim, ona je definitivno bila i natprosečno bistra. Sasvim je očigledno smatrala svog oca usamljenim. Škrte i nabusite ponude koje joj je Angus u retkim prilikama činio, Tatjana je verovala da Morag usrdno pokušava anulirati sopstvenim trudom i ljupkošću. Ona je želela da Tatjana i njen otac uspostave dobar kontakt. Imala je samo sedam godina i bila je najbrižljivija ćerka koju je u svom životu videla.

Ali Morag verovatno nije uviđala koliko joj je trud uzaludan. Angus McIntosh sasvim sigurno nije bio nesretan. Njemu je njegova osama potpuno odgovarala. Ništa joj na svetu nije bilo dalje od ideje o Angusu McIntoshu koji se druži s ljudima.

0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.