Dom, 21

Put do Kuće bio je mukotrpan i zatrpan debelim snegom tako da je stigla umorna, bolnih nogu i belih trepavica. Morag se veselo nasmijala kad ju je ugledala otvorivši vrata.

-Izgledate kao Snežna kraljica!..

Osvrnula se preko ramena, vukući Tatjanu za ruku unutra.

-Zar ne, tata? Kad bi imala dugačku belu haljinu i pustila kosu, zar ne da bi gospođica izgledala kao na onoj slici u mojoj knjizi?

Otresajući se od snega, čula je kako njen otac govori:

-Užasno smo neotesani što smo dozvolili da gospođica dolazi po ovakvom vremenu, Morag.

-Jesmo. Žao mi je, miss. Idem odmah da stavim čaj!

Otrčala je hodnikom, lupajući potplatama svojih lakovanih cipelica po kamenom podu. Tatjana se ispričavala zbog snega koji je unela unutra.

-Ne izvinjavate se. Dopustite da vam pomognem.

I onda, pre nego je ona uopšte shvatila šta mu je na pameti, on uhvati šnalu u njenoj kosi i izvuče je.

Prva joj je reakcija bila da cikne. Mahinalno je obema rukama krenula da grabi masu koja je odjednom poletela s njenog potiljka. Gotovo nikada nije puštala kosu, osim u samoći sopstvene sobe. Nije se ozbiljnije šišala još od škole, i ta je kosa padala skoro do struka. Zaposlenoj, Tatjani je samo pravila smetnju, i zato ju je uvek podizala. Na šašav je način njena kosa bila njena privatnost. Na prste jedne ruke mogla je nabrojati koliko ju je ljudi u Engleskoj uopšte videlo. U njenom mentalnom sklopu, raspuštanje kose bila je intimna stvar usko skopčana sa seksualnošću. Nikoga se nije ticalo kako to izgleda, osim ako nije prisan dovoljno za spavaću sobu.

Usled tog, sva se zacrvenela i poplašila. Na kraj joj pameti nije bilo da će on izvesti tako nešto, i na tren je imala dojam kao da joj je raskopčao košulju ili šta još gore. Jeknula je:

-Ali šta radite?..

On je ćutao.

-Niste smeli to uraditi!..

Pokušavala se pribrati i svoju reakciju uviti u pristojnu foliju.

-Znate li koliko mi treba da tu kosu podignem?

Kako je on i dalje ćutao, okrenula se da ga pogleda.

-Gospodine McIntosh?

Izgledao joj je čudno odsutan. Onda mu se izraz promeni. Rekao je:

-Nisam imao pojma da imate takvu kosu, gospođice.

-Ah, kosa kao kosa. Vratite mi šnale, molim vas.

-Ne pravite se skromni. Perfidna igra, kriti takvu stvar.

-Ali šta vam je?

Zbunjeno se nasmijala.

-Ponašate se kao da sam krila ko zna kakvu prljavu i sramnu tajnu.

-Nikad ne podcenjujte uticaj ženske kose na muškarca, miss. Zar je moguće da to ne znate? Ne bih rekao.

-Šta vam kog đavla sad pa to znači?

Ljutito je pograbila šnalu iz njegove ruke.

-Vi ste mi je pustili. Prestanite me gledati kao da imam dve glave ili već šta. Podižem kosu jer mi smeta, i jer ljudi uvek u nju blenu kao vi sad, ako baš hoćete znati. Ako to niste hteli videti, onda ste morali držati ruke podalje.

-U pravu ste. Molim vas da mi oprostite.

Onda se okrenuo i ušao u sobu.

Dok je ljutito gledala za njim, dotrči Morag.

-Oh, miss! Kako ste samo lepi!

Ona se prisili na smešak.

-Jesam li?

-Zašto nikad ne puštate kosu? Mogu li da vas češljam? Molim vas, molim!..

-Ne gnjavi gospođicu, Morag.

Tatjana se ni ne osvrne na zvuk tog glasa. Čučnula je pred devojčicu i veselo rekla:

-Prvo moraš videti šta sam ti donela za Božić, dušo.

-Oh, imam i ja poklon za vas! Dođite!

Pograbila ju je za ruku i povukla.

 

Morag joj je poklonila sliku koju je sama nacrtala. Bila je to slika princeze iz ruske bajke u njenoj knjizi, i Morag je na njoj radila vešto skrivajući tajnu i nikad ne pominjući Tatjani šta je naumila. Sad joj je sramežljivo rekla:

-To nije ispalo onako dobro kao što sam htela. Ne umem baš lepo da crtam.

-Hvala ti, Morag. Slika je predivna. Staviću je na zid svoje sobe kod McGonagallovih, znaš? A kad odem, onda ću je pokazivati svima u Londonu.

Morag pocrveni.

-Ima još nešto za vas, gospođice.

-Dva poklona? Ali ovo je kraljevski Božić, najbolji otkad sam došla u Englesku.

Devojčica iznenada dobaci pogled svom ocu.

-Taj je poklon tata birao. Ali je rekao da ga ja mogu dati.

Tatjana se zbuni. Uspela je reći samo jedno:

-Oh?..

Pre nego se Morag vratila i stavila joj u krilo težak paket.

Kao u snu, napola srca strepeći od tog šta će ugledati, ona razmota papir. U lice joj blesne sjaj preskupih korica. Tolkienova trilogija, teška kao tuč u svom luksuznom povezu, ležala joj je u krilu.

Nekoliko je trenutaka samo zurila u knjige. Onda je tiho rekla:

-Ali ja to ne mogu primiti, dušo.

Morag je uplašeno pogleda.

-Zašto, miss? Zašto? Tata kaže da ste uvek hteli da imate Gospodara prstenova!..

-Jesam.

Na sav užas, osetila je kako joj se oči pune suzama. Hitro ih je otrla.

-Mnogo sam zahvalna tebi i tvom tati, ali to je preskup poklon.

-Ja želim da ga imate, i tata to želi!..

Okrenula se ka ocu.

-Rekao si da će se gospođica obradovati!.. Nudili su nam sve one drugačije Gospodare prstenova, ali ti si rekao da gospođica mora imati baš ovog!.. Zar smo izabrali pogrešno, miss?

Oči su joj bile razrogačene od straha. Tatjana požuri da se nasmeši.

-Ma nikako, dušo. Ovo je upravo taj Gospodar prstenova kojeg sam oduvek htela.

-Zašto ga onda nećete?

-Morag, idi da pogledaš čaj.

Devojčica se snuždi. Tiho je rekla:

-Da, tata.

Još jednom je pogledala u Tatjanu, pa izašla iz sobe spuštene glave.

Nastala je grobna tišina. Tatjana je zurila u prekrasne knjige u svojim rukama. Upitala je, ne dižući pogleda:

-Zašto ste mi to kupili, gospodine McIntosh?

-Zar niste rekli da ste oduvek hteli Tolkiena?

-Jesam. Ali nisam mislila da vi trebate otići i kupiti mi ga.

-Svakako ga u tom slučaju ne bi ni dobili.

Ona se žacne.

-U čemu je problem, gospođice? Zar vam je toliko mrsko da primite poklon od Morag i mene?

-Morag uopšte nije znala za Tolkiena. To je poklon od vas.

Podigla je pogled. On je sedeo sasvim miran i len, i posmatrao je.

-Sve i da je tako, opet vas pitam: pa? To je samo prokleta knjiga. Nisam vam kupio zaručnički prsten, i nije mi jasno iz kojeg se razloga toliko prenemažete.

Oči mu postaše podrugljive.

-Svakako vas tim poklonom ne obavezujem.

-Skupe se knjige ne poklanjaju bebi-siterkama iz Istočne Evrope.

-Slažem se. Nikad mi ne bi palo na um da kupujem luksuzna izdanja Tolkiena nekakvim blesavim bebi-siterkama iz Istočne Evrope. Kupio sam ga vama, gospođice.

Ona iznenada pomisli da je upravo čula najlepši kompliment koji joj je iko ikada udelio otkad je u Engleskoj.

-Rekao sam vam šta mislim o lepom povezu i ilustracijama. To je običan stari Tolkien, samo zgodno upakovan. Ne verujem da ste u stanju pronaći bilo šta prljavo i nedolično u Gospodaru prstenova.

-Naravno da…

-Onda uzmite tu knjigu i prestanite se glupirati. Morag vas jako voli. Želeo sam da vam uzvratim na jedini način koji mi je preostao nakon što ste novac proglasili blasfemijom.

Ona poraženo reče:

-Hvala.

Ništa joj nije odgovorio.

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.