Dom, 24

-Neobično ste odsutni danas, gospođice Petrović.

Ona i Morag su raširile lutke i parčiće tkanine po podu sobe i predano krojile haljine za Barbiku i Skiper. Ogromna Barbi kuća stajala je u ćošku, i u njoj je uredna Morag razvrstala nameštaj. Upravo je otkrila da joj nedostaje oprema za izlet, pa je otrčala u prizemlje ne bi li je našla. Tatjana vikne za njom:

-Pronađi mi crvenog konca, dušo!..

-Da, miss!

Na hodniku se zaletela u oca koji je upravo izlazio iz svoje radne sobe. Tatjana ju je čula kako viče:

-Pravimo crvenu venčanicu za Barbiku!

Veselo je otutnjala dalje. Stepenice škripnuše, i onda je Angus ušao unutra i, klimnuvši joj u znak pozdrava, bez reči, zavalio se u veliku naslonjaču u uglu sobe.

Izgledao je umoran, kao da je probdeo noć. Morag joj je rekla da ceo dan nije izašao iz sobe. Zaista se činio mrgodan i razdražen, baš kako je njegova ćerka tvrdila da bude kad piše. Tatjana je tiho sedela, pognute glave, šijući. Čula je kako joj govori:

-Crvena venčanica?..

Ona se nasmeši.

-Mi smo avangardna porodica, gospodine McIntosh.

On je opet neko vreme ćutao. Onda je leno izgovorio onu primedbu o njenoj utučenosti.

Tatjana se još više smrači. Nije znala iz kog je razloga tu glupost sa Seanom McNeilom tako teško podnela. Nije joj bilo prvi put da se nađe u sličnoj situaciji, a neke su bile i gore. Međutim, po prvi je put osetila da joj je zaista zlo od muškaraca, izbeglištva, toga što je jebeno sama…

Njegove reči dotakoše neki živac u njoj. Odjednom je prasnula, preglasno i neučtivo, i svakako iznenađujući i samu sebe:

-Zlo mi je od svega. Tako sam prokleto umorna.

Ruke su joj se tresle pa je konac pukao i morala ga je nanovo uvlačiti u iglu. On je ćutao posmatrajući je. Ona nastavi:

-Ponekad mislim da ste vi potpuno u pravu, gospodine. Jednog ću se dana i ja zatvoriti u visoku kulu bez prozora i vrata. I sagradiću opkope pune duboke tamne vode svud naokolo. I u vodu ću staviti zmaja.

On mirno reče:

-Dok dođete do mladenkinog miraza, imaćemo ceo srednjevekovni zamak s kompletnom pratećom opremom. Prosto čujem očeve McIntosh kako duvaju u rogove i zveckaju oružjem. Čini se da moja kuća ima loš uticaj na vas, miss.

Ona mu se malo nasmeši.

-Nisam znao da je taj posao oko Barbikinog venčanja toliko težak.

-Ah, ne. Kad sam neraspoložena, moram nečim da uposlim ruke. Barbika će dobiti garderobu za svih pedeset godina braka s Kenom.

-Pedeset godina? To se zove biti optimista u današnje vreme.

-Zvučite kao da mislite: naivan. Ali ja pričam o bajci, ne stvarnom životu.

-Zar verujete u bajke, miss Petrović?

-Verujem da je Gospodar prstenova istinit. Možda se ne bih trebala toliko čuditi glupostima koje mi se neprestano dešavaju.

On ustade.

-Moragina omiljena emisija počinje za petnaest minuta. Ako poželite popiti onu vašu tursku kafu, potražite me dole. Obzirom da smo danas oboje besni kao psi pakla, verovatno ćemo biti dobro društvo.

Ona se smešila.

-Verovatno.

On klimne glavom, i izađe.

0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.