Dom, 25

Ostavila je Morag pred tv-om i otišla da skuva kafu. Angus McInstosh nije pravio pitanje oko njenog preturanja po kuhinji. Ponekad je s Morag pravila palačinke, i dešavalo se da skuva čaj i onda mu ga pošalje po devojčici u radnu sobu. Upravo je sipala kafu, kad začu njegove korake.

-Jednom ćete u džepu prokrijumčariti šolju za tu vašu kafu iz kuhinje McGonagallovih, tako da vidim kako to u stvari izgleda.

-Vi ste blagoslovljeni neznanjem, pa vam je svejedno.

-Ali nije vama.

-U moru svega na šta sam se morala privići u Engleskoj, ovo je upravo mizerno.

Seli su za sto. Ona je gledala kroz malo četvrtasto okno s kovanom rešetkom. Odatle je videla komad opalnosivog zimskog neba i vrh litice u daljini. On je sedeo onako kako je već naučila da ima naviku: nemarno zavaljen i s rukom prebačenom preko naslona stolice. Imao je tako duge noge da je osećala kako se ispod stola dotiče njene.

Najzad je progovorio.

-Ne znam nikog ko je u stanju da ćuti kao vi, miss Petrović. Ne sećam se da ste ikada progovorili sa mnom ako to nisam bio ja koji je započeo razgovor.

-Ne želim da vam dosađujem.

-Besmislica. Čini se da vam je razgovor potreban.

Ona oporo reče:

-Možda. Ali šta to ima s vama?

Slegnuo je ramenima.

-Kako god hoćete.

Tatjana se opet zagleda kroz prozor. Ali, njegove su reči bile na mestu. Zaista joj je trebao neko da mu ispriča kako se oseća. Obično je imala Shannon za te stvari, međutim nije nalazila za shodno da priča Shannon o Seanu McNeilu. One su već desetinu puta pretresle Seana McNeila, i nisu našle naročito pametnog rešenja.

Rekla je:

-Ako baš želite znati, imam problem s muškarcima u svom životu, gospodine McIntosh.

On leno reče:

-Problem s muškarcima, miss Petrović?

-Da. Nije me briga kako će zvučati, obzirom da je tačno. Ne mogu ni da se setim svih muškaraca koji su na mene nasrtali u životu.

-Šta vam znači to, nasrtali?

-Šta znači vama?

-Pretpostavljam da mislite na situacije kad su vas momci sačekivali po mračnim prolazima?

Ona to oćuti.

-Imam jednu teoriju koja nije baš omiljena u današnje vreme. Uvek sam smatrao da bi se devojke trebale čuvati da idu mračnim prolazima same.

-Oh, gluposti. Definitivno nekad moram proći sama mračnim parkovima i ulicama. Mislite li da sam u Englesku došla s telesnom stražom?

-To je samo moje mišljenje.

-Tipična muška priča o provociranju silovanja!

-Tipično žensko opravdanje za nedostatak pameti.

Ona ga oštro pogleda. On reče:

-Rekli ste mi da imate tradicionalne poglede na muškarce i žene, gospođice. Ne razumem kako je to nespojivo sa svešću da su žene fizički inferiornije, a muškarci s erekcijom labilni i često neotesani.

-To je tačno. Ali šta je onda rešenje? Da obučemo žene u čadore?

-Muslimani imaju radikalan pristup, i omašuju temu. Nikad nisam mislio da bi sve žene trebale da nose čadore. Međutim, nekima ni čador ne bi pomogao.

-Šta hoćete da kažete?

-Da je većina žena sasvim bezbedna, ma šta ženski pokret o toj temi govorio. Zapravo su jako retke one pripadnice vašeg pola koje navode muškarce da se ponašaju kao skotovi.

Nasmešio se.

-Hoćete li da budem sasvim iskren?

-Molim vas.

-Jedini razlog što u našem društvu anoreksične manekenke postavljaju estetske norme, jeste taj što su modni kreatori homoseksualci. Ali prosečan muškarac, kakvih nas je još uvek najveći broj na planeti, ima u svoj hromozomski niz utisnut impuls da žena vredna pažnje ima struk i bokove kao naprimer vi, miss. Verujem da kad se popnete na prste da dohvatite piće iza šanka, kompletan muški sastav puba neko vreme ne sme da ustaje sa stolice. Neki dan kad sam vam pustio kosu, umalo se meni digao. A ja sam davno imao petnaest godina, i mnogo je prošlo otkako više ne tucam karlicom, već glavom. Šta ste kog đavola očekivali od Seana McNeila?

Tatjana je već izvesno vreme crvenela zbog njegovih reči, ali sad je momentalno zaboravila svoj stid. Ruka s cigaretom pade joj na stol kad je dahnula:

-Sean McNeil? Kako vi znate za Seana McNeila?

-Opet mi postavljate to smešno pitanje na ostrvu sa šačicom ljudi. Čuo sam za Seana McNeila i rusvaj koji je Hamish McGonagall napravio u podrumu puba. Šta ste vi mislili, zaboga?

Iscerio se.

-Nadam se da ga je dobro isprašio. Hamish McGonagall je miran čovek, ali ume biti gadan kad se razbesni.

-Zaista. Sean McNeil ima zabranu dolaska u pub.

-Da se ja pitam, bila bi doživotna. Ali zbog toga što je balavi dripac koji ima navadu da se opije i porazbija pola inventara, a ne zbog vas, miss.

Ona se namrgodi.

-Ja nisam tražila od Hamisha…

-Znam da niste. Ali kakvog je on izbora uopšte imao? Dokle se god vi vrtite po pubu, jedino je rešenje da se budalama poput Seana McNeila zabrani ulaz.

-Ja se ne vrtim po pubu. Kad smo se tek vratili, Shannon me je zamolila da je ponekad odmenim. McGonagallovi su sjajni ljudi. Nikad im ne bih odbila pomoć.

-Nema potrebe da se ljutite.

-Onda me prestanite prozivati. Pričate kao da namerno provociram Seana McNeila!

-Oh, ne namerno.

-Šta bih, onda, po vašem mišljenu, trebala?

-Obzirom da se ne možete svesno nagrditi, jer ipak ste žensko, zar ne? Moj bi vam savet bio sledeći: što pre se udajte, gospođice Petrović.

Ona trepne.

-Da se… Šta?

-Udate, miss. Jedini način na koji se napadni mužjaci uspešno drže na odstojanju, jeste taj da se obezbedite sopstvenim čovekom. Onda više nikada nećete morati da prolazite sami mračnim parkovima, i vaš problem s muškarcima, kako ste ga nazvali, će biti rešen.

-Udaja?..

-Je li to isuviše radikalan pristup temi? Imate li šta protiv braka?

-Ne, naravno da…

-Pa onda?

-Niste mi od naročite pomoći, gospodine McIntosh. Vaš je savet da se udam. Mogu li izaći na ulicu i zaustaviti nekog s molbom da me oženi?

-Ja uopšte ne sumnjam da vi znate mnogo efikasnije načine, miss.

Ona razdraženo odmače stolicu i ustade.

-Vama je lako da se sprdate. Ali meni je zaista problem što živim u tuđoj zemlji, sama.

-Zar me niste slušali?

-To mi ništa ne pomaže sada. Mislila sam, ako odem iz Londona, onda…

Okrenula mu je leđa. Posle nekoliko trenutaka, začu kako njegova stolica škripi i kako joj prilazi. Ona tiho reče:

-Ovo je provincija. Tu ljudi žive i razmišljaju nevinije nego u velikim gradovima. Nije pošteno da mi se takve stvari događaju i ovde. Zato sam mislila da će biti ok doći. Ali čak i ovde ima budala koje ne razumeju: ne.

-Svugde ih ima. Nemojte da mislite loše o ovom ostrvu zato što su vaša sopstvena očekivanja ispala nerealna i idealistička. Sean McNeil je nužno zlo svakog grada na svetu. Gde god da odete, naći ćete jednog.

Ona pogne glavu.

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.