Dom, 26

Proleće je stidljivo provirilo između oblaka severne zime. Roryja, koji je obožavao da luta naokolo, Tatjana je nanovo povela u svoje šetnje. Prvi put kad im se dogodilo da sretnu Angusa i Morag McIntosh, Rory je tvrdoglavo i nabusito ostao stajati po strani svo vreme dok je ona s njima pričala, i posle se još danima durio. Rekla mu je.

-Baš me briga što nećeš da se igraš s Morag McIntosh. Ona je jako draga, i to je svakako tvoj propust.

Ali dečak je bio ljubomoran i još uvek je vario činjenicu da ona svoje slobodno vreme provodi s Morag, umesto, kao do tada, s njim. Međutim, nakon što su dvočlanu porodicu McIntosh još par puta sreli u šetnji, Rory je olabavio gard. On nije mogao podneti da bude van događaja. Dok su Tatjana i Morag skupljale siromašno ostrvsko cveće da naprave venčić, prišunjao im se i neko vreme ćutke prisluškivao njihov razgovor. Onda je čučnuo i bez reči im se pridružio. Tatjana se napravila nevešta, ali je u sebi likovala. Pre par meseci, Rory nije hteo ni da pogleda u Morag. Spretno ih je navela na razgovor. Morag je spočetka bila ćutljiva, i puno je više posmatrala Roryja nego što je govorila, a kako se on ubrzo raspojasao od tolike pažnje; gledala ga je poluotvorenih usta, kao da je prvi dečak kojeg je ikad u životu srela. Nije moglo biti ponašanja koje bi Rory McGonagall smatrao prihvatljivijim. Svako ko je gledao u njega s toliko pažnje i divljenja, zasluživao je srdačnost.

Morag je umela da sluša, a Rory je uvek imao šta da kaže.

Posmatrajući ih zajedno, Tatjana je rekla Angusu McIntoshu:

-Osećam da je ovo početak prijateljstva. Rory je obično blagonaklon prema svakom ko mu odaje priznanje.

On se nasmešio.

-Tipično muško ponašanje, zar ne, gospođice?

-Ah, muškarci su mahom velika deca, gospodine McIntosh.

-A vi ste pametna mlada dama. Svakako ste sa svrhom rekli da se divite mojim knjigama još tokom prve posete.

Ona se nasmije.

-Zar je moguće da tako nešto prolazi kod vas?

Slegnuo je ramenima.

-Svi su ljudi smrtni, gospođice Petrović.

Ona se, nasmešena, opet zagleda u Morag i Roryja. Iznenada joj je nešto palo na um, pa je oprezno izgovorila:

-Jednom davno ste mi rekli da se Morag ne igra s ovdašnjom decom. Nadam se da ne smatrate drskošću to što sam je upoznala s Roryjem.

Dobacila mu je kosi pogled. On reče:

-Mi smo prišli vama.

-Jeste, ali…

-Zar me još uvek tako slabo poznajete? Da sam vaše društvo smatrao nepoželjnim, svakako bih vas zaobišao.

Ona to oćuti. On nije gledao u nju.

-Morag se zaista ne igra s ovdašnjom decom. Ali to je do ovdašnje dece, ne do nje.

-Želite reći da deca neće da se igraju s njom?

-Trebalo vam je nekoliko nedelja susretanja po divljini da bi se Rory McGonagall otkravio. Šta vi mislite?

-Morag je lepa, pametna i ima bogatog oca, gospodine McIntosh. Deca se na tako nešto lepe kao pčele na med.

-Ne na ovom ostrvu.

Konačno je svrnuo pogled naniže na nju.

-Ona je McIntosh. Ovde postoji jasna kastinska granica između McIntosha i svih ostalih.

Tatjana u neverici odmahne glavom.

-Ali to je vreme davno prošlo!..

-Ne toliko davno koliko mislite. McIntoshi nisu prekonoć izgubili sve što su imali. Ovo je ostrvo ostalo u posedu moje porodice dugo nakon što je sve ostalo propalo. Bio sam već skoro punoletan kad ga je deda prodao državi.

Ona tiho reče:

-Oh! Nisam to znala…

-Ovde su se samo vršnjaci Roryja McGonagalla rodili i rasli lišeni svesti da sve što imaju pripada, u stvari, McIntoshima.

Udelio joj je povlasticu svog osmeha.

-A njima su, svakako, pričali.

Ona oprezno reče:

-Međutim, ja nisam stekla utisak da se ljudi drže podalje od vas.

-Već ja od njih?

-Na neki način.

On veselo reče:

-Slobodno recite šta mislite, gospođice.

-U redu. Koliko ja o tome znam, vas smatraju uvrnutim čudakom koji se otresa na ljude i rasteruje ih od sebe. Rekli su mi da ste bahati i bezobrazni.

-Često.

-To nije način da se ljudi pridobiju, morate priznati.

-Oboje smo u pravu, miss. Način na koji se stvari na ovom ostrvu odvijaju, vrlo je sličan začaranom krugu. Ja gledam svoja posla, oni svoja. Nijedno dete neće prići Morag u školi, ali ni Morag ne učestvuje u školskim predstavama niti odlazi na dečije rođendane. Mene ljudi oslovljavaju tek kad im se javim prvi, ali priznajem da mi često nije do toga. Svako snosi svoj deo odgovornosti.

-I nikom ne pada na um da učini prvi korak.

On podiže obrve.

-Bog s vama, gospođice. Želite li da mi napunite kuću gomilom ribara i njihove raspuštene dečurlije?

Ona hladno reče:

-Neobična izjava od čoveka koji mi je pokušao prodati svoja komunistička uverenja. Da li svi ljudi još uvek krvare crveno kad ih posečete, gospodine McIntosh?

On se veselo smijao.

-Ali to nema nikakve veze s onim što bi vi, takav mali snob, nazvali “mojim plemenitim pedigreom”.

-Nego s čim?

-S mojom neosetljivošću spram ljudskog roda u celini, zapravo. Rasterujem od sebe ljude zato što me gnjave, ne zato što se plašim da ne uprljam rukavice.

-Zar je moguće da vas baš svi gnjave?

On je pogleda odgore sa svoje olimpske visine.

-Vi me ne gnjavite, naprimer.

Ona malo pocrveni. On nastavi:

-Ali vi ste retka biljka. Zlo i naopako da vas je više takvih. Morao bih iz temelja menjati svoje stavove o ljudima i društvu. Međutim, slutim da ću ostati pošteđen takve sramote.

-Sve je to lepo i krasno. Ali šta je s Morag?

-S Morag, gospođice?

Način na koji je ponovio njene reči, učini da shvati da je otišla predaleko.

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.