Dom, 28

Morag i Rory su otrčali na sprat da igraju igricu. Uskoro su mogli čuti Roryjevo oduševljeno brbljanje. Angus reče:

-Zgodan mali vrag. Liči na oca kad je bio njegovih godina.

-Oh, ali uopšte nije na oca.

-Shannon McGonagall je uvek bila divlja. Sećam se da se tukla s dečacima, i često im razbijala noseve.

-I danas je opaka. Izgleda kao da će se slomiti, ali to je puka obmana. Rory se samo nje na svetu plaši.

-Vidim da vi nemate neku naročitu muku da ga obuzdate.

-Da, ali ja koristim smicalice.

On se nasmije.

-Snaga iza prestola?

-Čak su i mali muškarci muškarci, gospodine McIntosh.

-Nemojte se mučiti. Dozvolite meni.

Prišao joj je dok se propinjala na prste da dohvati kutiju s kafom s police. Nasmijala se.

-Čini mi se da je ta kutija stajala niže. Da li ste je s naročitim razlogom podigli tako visoko, kao taktičan način da mi kažete da je prestanem kuvati?

-Nikako. Preferiram jasne i glasne zabrane, gospođice Petrović. Ne bi se baš reklo da sam suptilan…

Naglo je ućutao.

Odjednom je osetila njegovu ruku na sebi. Pre nego joj se dotakao gole kože vrata, znala je o čemu se radi.

Rekao je:

-Šta je to?

Tatjana nelagodno reče:

-Oh, samo glupa tetovaža.

Izvila je ramenima, pokušavajući se odmaći od njegove ruke. Međutim, činilo se da on to uopšte ne primećuje, ili možda ne mari. Bez ikakvog ustručavanja, dohvatio se izreza njenog džempera i povukao ga naniže.

-Nisam imao pojma da ste tetovirani.

-Nisam mislila da ćete ikad doći u situaciju da vidite. Ovo nije klima za egzibicioniste.

-Možda vam nikad nisam stao dovoljno blizu.

-Da li biste me pustili, gospodine McIntosh?

On oklevajući smače ruku s nje, i Tatjana hitro vrati izraz na mesto. Zažarena i postiđena, nije se usuđivala okrenuti ka njemu, već je nastavila ćutke spremati kafu. Čula je kako govori:

-Ne dozvoljavam da me ostavite bez odgovora. Šta vam je to?

-Oh, to je nacionalni simbol moje zemlje. Vrlo je star. Nalazio se na zastavi naše prve kraljevske kuće, ali ima istoričara koji tvrde da je mnogo drevniji od toga. Orao s dve glave, po njima, jeste paganski simbol iz slovenske mitologije. Bio je vesnik bogova. Slovenski Hermes. To nije opšteprihvaćena teorija, mada postoje zapisi opstali u Rusiji i Ukrajini…

Ućutala je.

-Nikad nisam video nešto tako lepo. Mora da ste prošli kroz pakao dok su vam ga radili.

-Nije baš bilo prijatno. To je velika slika, ceo je proces trajao par meseci.

-Nikakvo čudo. Iz kojeg ste razloga vi istetovirali tako nešto?

Ona pogne glavu.

-Imala sam šesnaest godina…

-Šesnaest godina? Svaka čast, gospođice Petrović. Sa šesnaest godina, ja bih ubio svakog ko bi mi se približio s iglom. Napravljeni ste od jače građe nego što izgledate.

-Nisam. Inače mi nikada ne bi pala na pamet takva jedna glupost.

Odsutno je zurila u vodu koja se zagrijavala na plameniku.

-Bio je rat, i cela je zemlja goreala od nacionalne euforije. Moje je društvo odlučilo da se tetovira. Bili smo balavci i budale. Svi smo uradili orla na istom mestu, u sastavu lopatica. Jednog od mojih prijatelja je kasnije uhvatila protivnička strana. Ne biste želeli da znate šta su mu uradili zbog te kretenske tetovaže. Stotinu puta sam se pokajala jer je imam, ali to je jedino što mogu. I u grob ću otići s njom.

Onda je oporo dodala:

-Obeležena pred bogovima. Pravo mi budi.

-Ne vidim razloga da to tako tragično primate.

-Mislite?

-Imali ste samo šesnaest godina, gospođice. Adolescenti su budale. To potpada pod odrastanje.

-Znam. Mislim da sam naprasno odrasla kad mi je rodni grad pred očima goreo. Jednom sam se zasvagda izlečila od rata.

Ljutito je lupila kašičicom po šolji.

-Niko od nas nije imao pojma šta je rat. Imali smo lude ideje o belim konjima i sjajnim oklopima. Vizije pobedonosnih vitezova kako galopiraju pod slavolucima u veličanstvenom zalasku sunca. Svaki je dripac bio Aragorn, i svaga guska Jovajna. Sanjali smo da marširamo u rat protiv Oka Sauronovog. Ali, onda smo se probudili, i videli da smo stigli. A to je mnogo više nalikovalo onim delovima Gospodara prstenova koje smo radije zaobilazili.

Sad je zurila u šolje s kafom, ne videvši ih.

-Rat je užas, gospodine McIntosh. Rat su spaljeni gradovi i poklana deca. Žene raskidanih utroba od silovanja. Leševi bez glava i glave bez tela pored puta. I jedan od tvojih školskih drugova koji te ucenjuje seksom da bi tebe i tvoje roditelje izveo iz plamtećeg grada. Bili smo dobri. Pokrivao me je u školi kad sam markirala s časova. Izlazili smo zajedno, pili i zezali se. Nameštala sam mu svoje drugarice. I onda dođe u taj podrum, bahati Hrvat, u onaj smrad i užas dvadesetoro ljudi na prostoru manjem od vašeg predsoblja, i traži da te kresne ako želiš spasti sebe i svoje roditelje iz pakla. Kaže: usluga za uslugu, Tanja. Šta kažeš da počnemo pušenjem? Imao je plave oči. Smijao mi se u lice.

Zaronila je lice u dlanove i počela da plače.

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.