Dom, 32

Znoj se lagano hladio po njenoj koži, i sve je više postajala svesna da je mrak, i da je vrlo tiho, i sigurno veoma kasno. U Kući je uvek bilo tiho kao u grobu. Ona je često mislila kako su domovi starih porodica poput kripti. Kad biste prošli podovima od kamenih ploča, vaši su koraci remetili tišinu odbijajući se od zidova, i svaki je glas odzvanjao resko i grubo, kao da vičete. Morag je bila iznimno tiha jer je odrasla u takvoj jednoj kući, a i njen je otac mrzeo galamu i govorio mirno i nikad ne podižući tona.

Još je uvek nije puštao sa sebe. Ona reče:

-Kasno je. Moram da idem.

Pa se upre o njegova ramena da lakše ustane, međutim, njegov stisak ne popusti ni za nijansu. Nije imalo nikakve svrhe otimati se iz ruku Angusa McIntosha. Zato je veselo rekla:

-Ja ne mogu izvesti ovo bez vaše pomoći, gospodine McIntosh.

On progovori toliko lenim glasom da ju je svu prošla jeza:

-Onda ćete morati da odustanete, gospođice Petrović.

Ona pomisli kako je retko šta na svetu slično muškarcu koji je upravo ševio. Izgledao joj je kao da je na maču dobio svet, i kao da više nema ničega nad čim nije likovao i nazvao svojim.

-Nemojte biti blesavi. Ima strašno puno sati.

-McGonagallovi su otišli na kopno.

-Ali Hamish nije.

-Oh, baš me briga za Hamisha McGonagalla! Može da misli šta god hoće.

-Vi svakako nemate nikakvih obaveza spram njega.

On je, prateći očima svoj pokret, prelazio rukama preko krivine njenih bokova i linije kičme. Rekao je, kao da je uopšte nije čuo:

-Kako savršenu kožu imaš…

Obuhvatio je dlanovima njen struk.

-Isuse!.. Mogao bih da te slomim ovlašnim stiskom. Znaš li onu Andersenovu priču o princezi na zrnu graška? Mora da je mislio na nešto ovakvo.

-Gospodine McIntosh…

-Nema potrebe da me više zoveš tako. Da sam ikad patio od naslova, onda bih tražio da me oslovljavaš mojom titulom. Ali ovakve situacije sve ljude izjednače, zar ne?

Pojačao je stisak na njenim bokovima i udobnije se namestio u njoj. Još je uvek bio ogroman i tvrd, i osećala ga je sve do grla. Kad je ponovo bio ceo unutra, lako se stresao i za časak sklopio oči. Dahnuo je:

-Oh, gospode, kako je dobro…

Onda ju je pogledao očima koje su opet počele da gore.

-Nemaš pojma kako si vruća i vlažna, kao rastopljeni vosak… I tesna poput devojčice. Znam da sam golem. Nekim je ženama to bio problem. Ali ti, lepotice… Ti si pravljena za mene.

Osećala je kako pulsira i propinje se u njoj, poput obesnog osvajača. Počela je da je hvata vrućica, pa je brzo ponovila:

-Gospodine McIntosh…

-Oh, do vraga! Da li te to pali? Vrlo dobro. Onda ćemo ostati zvanični.

-Molim vas da me pustite. Ja živim s drugim ljudima i imam obaveze spram njih. Doći ću sutra, i kad budete hteli, ali sad moram da idem.

-Kad budem hteo? Ali ja hoću da ostanete sada, gospođice Petrović.

-Molim vas da mi ne pravite probleme.

On je za časak posmatrao njeno lice. Onda je leno izgovorio:

-Udelite mi još malo svog vremena, miss. Besramno uživam, zar ne vidite? Kako mi možete oduzeti tako nešto?

Ona pomisli da je to njemu, zaista, nepojmljivo. Ko je Angusu McIntoshu ikada odbio ono što je hteo? Kome je na pamet pala jedna takva drskost… U celom njegovom životu, niko mu i nikada nije sputavao užitak bilo koje vrste. On to ne ume da shvati.

Učinila je kompromis.

-Ali samo malo, gospodine.

Nasmijao se.

-Da li se tim tonom obraćate Roryju McGonagallu, miss? Kažu da vešt vaspitač obično u startu ponudi manje nego što namerava, tako da ima čime da trguje posle.

Ona se smešila.

-Da li je to prolazilo vašim dadiljama, gospodine?

-Ja sam uvek bio džentlmen, gospođice. Žena ima pravo na hirove.

-A muškarac na predstavu da ga se za ma šta pita.

-S takvim stavovima, gospođice, koliko ste ljubavnika uopšte imali?

Ona je pokušavala da razbistri mozak. On jekne:

-Gospode!.. Svakako neću da o tome morate toliko dugo misliti!

-Ne mogu da mislim dok to radite, dođavola…

-Pokušajte… Želeo bi da mi pričate o svojim momcima dok vas tucam, gospođice Petrović…

-Ali skroz ste nastrani, gospodine McIntosh…

-Ali to je kao da kažete da je voda mokra, gospođice Petrović… Ko je bio prvi čovek u vašem životu?..

-Oh, bilo je to davno…

-Ne sumnjam da ste se rano počeli zanimati seksom.

-Bila sam smrtno zaljubljena u njega…

Sklopila je oči.

-Bio je nekoliko godina stariji i verovatno najpoželjniji momak u školi… Baraba…

-Čini se da ste uvek naginjali problematičnim muškarcima.

-Svakako sam naginjala njemu. Gledao me s visine i držao se kao da su sve devojke sveta rođene samo kako bi mu udovoljile… Bio je izuzetno neugodan…

-Sad već vidim smisao u toj priči.

Ona otvori oči. Smešio joj se.

-Oh, ali to svakako nije bilo ni prineti vama, gospodine McIntosh…

-Nijedan dripac u vašem životu nije ni prineti meni, miss Petrović…

-To je tačno…

-Nastavite… Oh, to je lepo…

-Da li vam se dopada, gospodine?

-Ni slučajno ne stajte, miss… Hajde, dođavola… Šta se dogodilo s dripcem?

-Bio je.. Oh, on je…

-Nemoj da staješ, do sto đavola! Šta se dogodilo s dripcem?

-Mi… Posvađali smo se kad je počeo rat… On ima um od krvi i paljevine… Rođen petsto godina prekasno… Oh, nemojte me siliti da pričam!..

-Želiš li da ja stanem?

-Oh, ne!..

-Onda ćeš pričati…

-Šta hoćete?.. Jako smo se posvađali… Rekla sam mu.. Rekla sam…

Šta, miss Petrović?..

-Oh, rekla sam mu da bi se trebao lečiti… Da samo manijaci vole rat… Strašno me je izvređao… Nikad više nismo bili zajedno…

-I budala je pustila da odete iz njegovog života?..

-Nije imao izbora…

-Ja vas nikada neću pustiti, gospođice Petrović.

Ona shvati da se umirio.

Kroz gromovito udaranje svog srca, čula je kako oboje glasno i teško dišu. Bili su u goloj vodi i svaki tren podrhtavali. Ona se posve šćućurila u njegovom krilu, dok je mahnito pulsirao u njoj, tvrd do pucanja, željan, raspomamljeni, nikad poraženi osvajač… Tiho je rekla:

-Šta ćete uraditi ako ja poželim da odem, gospodine McIntosh?..

-Vezaću te lancima za zid, ako nikako drukčije. Pretpostavljam da si je taj idiot kasnije prosvirao glavu. Ali ja bih prvo ubio vas.

Njoj su cvokotali zubi.

-Koliko ste vi lud čovek, gospodine McIntosh?

-Sad je kasno da me to pitaš. Trebala si pažljivije slušati kad su ti pričali da su svi McIntoshi ludi.

Ona je zurila u njega.

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.