Dom, 34

Poslepodne je izašla s Roryjem. Pustila ga je da se istrči, ne bi li je ostavio nasamo s njenom zbrkanom i konfuznom glavom. Bilo joj je teško da se usredsredi na Roryjevo brbrljanje. Bilo joj je teško da se usredsredi na bilo šta otkad je sinoć sišla s Angusa McItnosha.

Zgrozila se kad je ugledala njega i Morag kako dolaze iz pravca Kuće. Možda bi njena sujeta očekivala da ga ugleda, da je u pitanju bio svaki drugi muškarac na svetu osim Angusa McIntosha. Ali, tako nešto ni trenutka nije pomislila za njega. Sve što je ona znala o Angusu McInstoshu, govorilo joj je da će on sedeti u Kući, razmažen, i čekati da mu ona dođe na noge.

Međutim, sad je krupnim koracima gnevnog boga Angus McIntosh prilazio mestu gde je ona sedela na steni, i njoj srce poče lupati u grlu.

Uvek je šašavo sresti muškarca prvi put nakon što s njim spavate, odavno je to naučila. Ma koliko s nekim takvim bili prisni ranije, seks je bio neka druga priča. Seks je otvarao vrata dimenzije koja je posebna za svakog čoveka, i omogućavao vam da ga sagledate u totalno novom i nepoznatom svetlu. Dok joj se Angus McIntosh približavao, Tatjana je na mahove imala dojam da ga nikad pre nije videla. Delovao joj je posve stran i tuđ, i gotovo se osetila kao da je spavala s neznancem iz bara. Međutim, čim joj se približio dovoljno da mu vidi izraz lica, to osećanje prođe.

Sve joj je bilo jasno kad joj je prišao. Morag joj je dotrčala u naručje i odmah počela da priča, i Tatjana je svu svoju pažnju usmerila na nju, kao da bi joj čak i letimičan pogled na njenog oca mogao spržiti zenice. Ali, nije morala gledati u Angusa McIntosha da bi znala šta mu je na pameti.

Od njeg je udarala jara, nestrpljenje pomešano sa srdžbom, i verovatno ga je samo ogromna ljubav spram Morag obuzdavala da joj ne kaže da smesta ode. Ćutao je kao zaliven dok su njih dve pričale, i Tatjana je osećala njegov težak i mračan pogled na sebi poput kakvog ogromnog tereta. Onda Morag ugleda Roryja i otrči, a čim je okrenula leđa, njen joj otac stavi tešku, posedničku ruku na rame. Okrenuo ju je prema sebi osorno, kao da otvara ormar, i odmah bez uvoda prasnuo:

-Gde si bila, dođavola?

Ona je raširenim očima zurila u njega,

-Kog me vraga tako gledaš? Odgovori mi!

-Gde sam mogla da budem? Na istom mestu na kojem i protekle dve godine. Molila bih vas da me ne stežete toliko, gospodine McIntosh.

Njemu čudan, gnevan izraz pređe preko lica, ali kad je progovorio, to je bilo mnogo mirnije nego maločas. Rekao je:

-Vrlo dobro.

Smakao je ruku s nje.

-Da li sam možda blesav ako uviđam da je vaša sitacija od sinoć drugačija nego u protekle dve godine…

Onda je dodao posprdno:

-… gospođice Petrović?

Ona odgovori drhtavim glasom:

-To ne znam.

-Kako ste vi ovo zamislili? Ja nisam Morag. Neću se zadovoljiti vašim slobodnim danima, miss.

Nju to malo naljuti. Rekla je neljubazno:

-Ne čini se da ste išta pitani, gospodine McIntosh.

-Želite li da se igramo, gospođice Petrović?

Ona ne odogovori.

-Oberučke ću udovoljiti vašoj potrebi u drugačijoj situaciji, ali ova je van diskusije. Vi se svakako ne želite igrati sa mnom ovako kako ste počeli.

-Je li to bila nekakva pretnja?

-To je puka istina, i oboje je znamo.

-Kako ste vi ovo zamislili, gospodine McIntosh?

On momentalno otpovrne:

-Ostavićete McGonagallove i doći u Kuću.

Ona hladno reče:

-Ne, hvala. McGonagallovi takođe trebaju dadilju, a javili su se prvi.

-Ja očekujem da vam moja ponuda bude prva na listi prioriteta.

Ona se u neverici zablene u njega.

-Zašto bi se, kog vraga, mene ticalo šta vi očekujete..?

Počela se brecati.

-Ja nisam poslovna pratnja! Kako se usuđujete da mi nudite plaćen boravak pod svojim krovom?

On otpljune:

-To je ono čime se vi bavite, miss.

-Neka ste sto puta prokleti!.. Ja ne spavam s ljudima koji mi plaćaju za čuvanje svoje dece!..

-Onda ćemo morati da unesemo promene u opis vaše profesije.

-Oh, nosite se bestraga.

Okrenula se na peti u nameri da ode od njega, ali on je u deliću trena bio za njenim leđima. Ščepao je za mišicu i nagnuo nad njeno rame, rekavši:

-Ne sećam se da sam završio ovaj razgovor.

-Ja sam ga završila. To me boli.

-Sjajno. To mi je i bila namera.

Osetila je promenu u njegovom glasu. Stajao joj je vrlo blizu, i miris njegove kože pokrene lavinu osećanja u njenoj utrobi. Naglo je postajala slaba i malaksala, i kad se usnama dotakao njene kose, gotovo je poverovala da je na nogama drži još samo opako stezanje njegove ruke.

Rekao je, na samo njeno uho:

-Morag će pozvati Roryja da se igraju.

Ona dahne:

-Oh, ne.

-Itekako.

-Neću to da radim s decom u kući.

-Sinoć se niste bunili, gospođice Petrović.

-Morag je spavala!..

-Neću da se raspravljam, Tatjana.

Stisak na njenoj nadlaktici bio je jak kao mengele. Nikad je pre nije oslovio imenom, čak ni sinoć. Od zvuka svog imena iz njegovih usta, ona se zatresla na mestu. Oh, kako je bestidno lagala! Čim joj se primakao, njene su gaćice počele da vlaže.

Čula ga je kako govori:

-Nema nikakve svrhe da se prenemažete, gospođice Petrović. Mogu da nanjušim vašu želju.

Glas mu je bio mračan.

-Podići ću vam tu suknju, i pokidati veš, i vi ćete preklinjati za još.

-Oh, prestanite!..

-Pozovite Roryja, gospođice Perović.

Onda ju je pustio i odmakao se.

1

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.