Dom, 4

Pub se nalazio na malom skveru na brdu, i s gornjih se prozora, iza kojih su McGonagallovi živeli, pružao divan pogled na grad i more u daljini. Najveći deo godine bilo je hladno, kišovito i sivo, a zime su bile posebno gadne. Stanovništvo se bavilo ribolovom, uglavnom; najvećim su delom bili jedni s drugima u srodstvu a svi su se poznavali lično. U gradu je postojala osnovna škola, ambulanta i pošta. Za sve ostalo (i više) morali ste trajektom na kopno.

S Roryjem, blizancima i povremenim zamenama za Shannon u pubu; Tatjana je bila zaposlena do grla i u najvećem je broju slučajeva naveče padala s nogu od umora. Ali život joj se svejedno neočekivano dopao. Ljudi su bili zakopčani i nabusiti, dok ih ne upoznate, ali je civilizacija doprla i do njih u dovoljnoj meri da se ne čude mnogo istočnoevropskoj imigrantkinji u svom gradu. U početku su je posmatrali kao retku zverku, sastavljali glave iznad svojih pinti u pubu i po ćoškovima prodavnice kad bi otišla u nabavku; međutim, s vremenom su olabavili svoj čuveni ostrvski gard. Ona je bila ljubazna i vesela i za svakog je imala lepu reč i strpljenja. Sviđao joj se miran način njihovog života: ukus tradicionalne rutine i spokoja. Ovde niko nije žurio, ljudi se nisu razvodili, deca nisu ostavljala svoje roditelje da umru po bolnicama i staračkim domovima. Muškarci su donosili hleb na sto, a žene brinule o deci i kući. Shannon se neprestano čudila blagonaklonom pogledu koji je Tatjana imala na to. Govorila joj je:

-Ali ti si sasvim urbana, ma šta govorila, draga. Na martinke podvrćeš leviske, nosiš narukvice od indijanskih perli i nokte bojaš u crno. I svaki me je put stid kad se setim da te plaćam za obično dadiljanje – kad pomislim da si pročitala sve knjige za koje sam ikad čula, a verovatno i još stotinjak za koje nisam… Ti si pametna i načitana. Govoriš engleski bolje od svih njih skupa. Zar je moguće da imaš sluha za njihov konzervatizam?

Odgovorila joj je:

-Ne razumeš, Shannon. Ovo je za mene kao jedan dugačak praznik. Odmara me tempo ovog ostrva. Uliva mi sigurnost isto kao što sam se osećala sigurno u kuhinji svoje bake, kao dete… Lepo je videti da na svetu još ima ljudi koji mirno idu na posao, zarađuju svoj hleb temeljno i pošteno, i onda se naveče vraćaju kući u toplu sobu gde cela porodica sedi za stolom. Kad sastaviš godinu za godinom galame, strke i smoga; mahnite zebnje spram izvesnosti ičega… Onda su stare papuče kraj vatre kao luka u olujnom moru. Ne kažem da bih ikad mogla tako živeti. Ali volela bi se uvek nanovo vraćati.

Onda se pakosno nasmešila.

-Uostalom, ne budi licemerna. Pričaš o “njima” kao da si ti nešto drugo. Nikad mi ne bi palo na um da se smatram Londonkom jer sam tamo živela par godina. Ti si obična škotska seljančica i kad se trsiš govoriti engleskim akcentom.

Shannon, koja je umela da psuje tako da se čovek zgrozi; što je bilo utoliko veselije jer je imala lice anđela; gadno je prokune na te reči.

Ali ona se i sama pokatkad čudila ispunjenom osećaju zadovoljstva koji joj je život na ostrvu pružao. Činilo joj se da je tek sad shvatila koliko je slabo marila za London i Englesku uopšte. Toliko je vremena provela grčevito se boreći za opstanak da joj je rutina bila upravo ideal. Rano je legala i rano ustajala, pekla je deci kolače čijih se recepata sećala iz svoje domovine, u slobodno vreme šetala ne umevajući se dovoljno nadisati… Izgledalo joj je da po prvi put njen život ima smisla, iako površan posmatrač možda ne bi video nikakvog. Ali, onda bi taj posmatrač svakako morao biti snob. Jer, kako su godine prolazile, i balavačka arogancija nestajala, Tatjana je sve više razumevala da samo običan život ima prav i pun smisao.

Beznadežno je bila uhvaćena u zamku ovog ostrva. Možda ne tradicionalni, ušančeni život kakvim su ljudi ovde živeli… Možda nikad ne bi uspela živeti sretno životom ovdašnjih žena. Ali, na njegovoj se običnosti moglo graditi. Nikad pre nije cenila običnost, kamoli na njoj nekome zavidela. Međutim, gotovo joj je po prvi put bilo krivo što se ne uklapa u šablone. Jer, možda čak i nadogradnja potire smisao, i možda bi ovaj i ovakav život izgubio svoju bit kad bi shvatila da se nikad neće okončati.

0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.