Dom, 43

Hodala je razmišljajući, kad ju je Rory povukao za ruku i rekao:

-Jel’ ono Sean McNeil?

Proteklo je nekoliko burnih nedelja po dolasku iz Londona, i Tatjani se činilo da je ceo njen svet ispunjen mahnitom žurbom, nesanicom i lošim apetitom. Šta god da je činila i kuda god pošla, njena je utroba u nekom momentu zapovedala: dosta. Hitrina tog da što pre pronađe vreme i priliku za odlazak u Kuću, i ruke Angusa McIntosha, ponekad je činila da joj od razdraženog nestrpljenja cvokoću zubi. Znala je da će ta luda, mahnita strast među njima uskoro oslabiti, kao što već sve takve stvari prolaze; ali sad joj saznanje o tome nije bilo od naročite pomoći. Još pre nego su legli, ona je slutila da bi to bilo fatalno, i da bi mogla postati beznadežno ovisna. Sve što joj je uopšte preostalo, bilo je da svom mahnitanju udovoljava dokle god ono traje.

 

Ono što ju je mnogo više čudilo, bilo je podjednako interesovanje koje je dobijala od – njega. Angus McIntosh bio je dobrih sedam godina od nje stariji, i bio je muško, bogat, i plemić. Slutila je da ona nikako nije u stanju parirati tako nečemu kad se ticalo seksa. Njeno je iskustvo bilo mizerno u poređenju s njegovim. Međutim, mislila je, oni su oboje bestidni, i možda takve stvari anuliraju neiskustvo.

Uletela je u tu priču s Angusom McIntoshem budalasto, i bez ikakvih ideja o mogućem razvoju događaja. Nedeljama nije mislila ni o čemu osim kako da opet bude potucana. Onda se u njenu glavu lagano uvukla jedna uznemirujuća svest. Počela je da shvata da nikad ni u čijem društvu nije uživala više. Počela je shvatati da će proći još mnogo dok ne sretne čoveka koji će joj se sviđati kao Angus McIntosh, i da to vreme možda nikad neće ni doći.

To nije bila lepa misao i uvek ju je terala od sebe. Rat je izveo karambol u njenoj glavi. Prestala je verovati u dugoročne planove i strpljivo iščekivanje. Život je bio kratak i neizvestan, i sreći je trebalo ponuditi fotelju kad uđe na vrata. Neprestano je ponavljala sebi: neću misliti. Neću planirati reakciju na svaki od mogućih ishoda. Naprosto ću uživati dok traje.

Rory je upirao prstom. Ona mu reče:

-Ne pokazuj prstom, dragi.

Nije gledala u pravcu Seana McNeila. Od one scene u pubu, nijednom ga nije srela. Ona je slabo izlazila, osim kad je odlazila u Kuću, ali ljudi s ostrva nisu mnogo bazali po divljini kao ona, i retke je uopšte sretala van grada. Za trenutak se malo žacnula, međutim, bio je dan, i Rory je bio s njom. Nije verovala da će se Sean McNeil usuditi da joj priđe dok je s Roryjem. Hamish mu je rekao da će ga prebiti ako je ikada više oslovi, ali sumnjala je da se takve pretnje primaju kod nekoga kao što je Sean McNeil. Nadala se da je prošlo dovoljno vremena da se ohladi, i da ne bi učinio to što jeste da nije bio pijan. Ali, to nije značilo i da mu prašta. Nije imala nameru više ikada i reč razmeniti s kopiletom.

Rory opet progovori:

-Zašto Sean McNeil ide za nama?

Ona pogleda naniže u njega.

-Ne pričaj gluposti, Rory. Naravno da Sean McNeil ne ide za nama.

Ti pričaš gluposti!.. Video sam da ide za nama još kad smo izašli iz grada!..

-Nismo ti i ja postavili ovaj put ovde. I drugi ljudi idu njime.

-Kuda? Mogao bi da dođe do Kuće i da se onda vrati. Ovim se putem ide do Kuće, a Sean McNeil nema tamo nikakvog posla.

-Ne gnjavi me, Rory. Otkud ja znam kuda ide Sean McNeil?

Rory ljutito reče:

-Ide nama. Jel’ vidiš da ide da nas sretne? Kako on sme da sretne tebe? Tata ga je izbacio iz puba zato što je tebe gnjavio, Tanja. Rekao mu je da više ne sme da ti se približi, jel’ tako?

-Znaš mnogo šta što te se uopšte ne tiče, Rory McGonagall. Ali ja se svakako neću utrkivati sa Seanom McNeilom po visoravni. Ako hoće da nas sretne, to je njegova stvar.

Rory ozbiljno reče:

-Nemoj se plašiti, Tanja. Tata kaže da je Sean McNeil budala, ali ja sam ovde s tobom. Ja ću te braniti.

Tatjana mu veselo razbaruši kosu i nežno reče:

-Oh, ti si moj veliki vitez, Rory McGonagall! Baš nas briga za Seana McNeila, zar ne? Hajdemo tamo do one stene. Čini mi se da vidim nešto za tvoj herbarijum.

Sišli su s puta sve do velike sive stene u čijem su podnožju čučnuli da pogledaju siroto ostrvsko rastinje. Ovako daleko na severu cveće nije raslo. Rory i ona su već nedelju dana hodali po visoravni ne bi li našli bilo šta što bi vredelo staviti u herbarijum. Brbljali su kad je senka pala preko njih. Opet neugodno žacnuta, Tatjana okrene glavu i ugleda Seana McNeila. Rekao je:

-Zdravo, Tatjana.

Onda je pogledao neprijateljsko, smrknuto Roryjevo lice, i iscerio se.

-Hej, Rory McGonagall!..  Zašto me gledaš tako?

Rory bezobrazno reče:

-Imamo posla, Sean McNeil.

-Zna li tvoja miss da govori za sebe?

-Nemaš ti ništa s Tanjom. Produži!

Tatjani cela ta stvar odjednom dođe smešna. Rory je stajao ispred nje kočoperno kao štitonoša u njenoj službi, bez trunke zbunjenosti ili straha. Rory se po pravilu nikome nije sklanjao s puta, i na svaku je imao odgovor.

Ona reče:

-Dosta je, dragi. Nastavi da skupljaš trave, molim te.

Onda je pogledala u momka.

-Šta hoćeš, Sean McNeil?

Glas joj je bio hladan. Na trenutak je videla neobičan izraz u njegovim očima, nešto između gneva i pohlepe, ali onda je veselo rekao:

-Nisam te nigde video nedeljama, Tatjana.

-Nije bilo ni potrebe.

-Hteo sam biti dobar momak i ispričati se.

-Ni za to nema potrebe. Kakav si ti momak, Sean McNeil, to smo raspravili.

On se smrači.

-Mogla bi biti malo mekša prema meni. Imaš li predstavu koliko McIntoshima traju njihove kurve?

Ona hitro pogleda u Roryja, koji je čučao i zurio u njih otvorenih usta. Besno je rekla:

-Neko će ti jednom odseći taj odvratni jezik, Sean McNeil!..

On bezobrazno otpovrne:

-Što klinac pre sazna ko ga voda za ručicu, tim bolje.

-Ne pada mi na pamet da više slušam tvoje gluposti. Hajdemo, Rory.

Sačekala je dok ju je Rory primio za ruku i onda pošla, ne gledajući u Seanovom pravcu, međutim, kako je prolaz između stena bio uzak, u jednom su se trenu našli s njim u istoj ravni. On je pograbi za mišicu i naže se nad njeno rame:

-Ti i ja nismo završili, gospođice Nadobudna.

-Ti i ja nikad nismo ni počeli! Sklanjaj ruke s mene!

-Mislio sam biti fer i ispričati se za ono veče, i svoje pijanstvo. Pomislio sam da čak i drolja Angusa McIntosha zaslužuje vreme da uvidi kakvu glupost radi. Kad te on šutne, kao što naravno uskoro hoće, kome ćeš otići, podvita repa?

-Možeš da crkneš nadajući se! Jesi li posve poludeo? Zar ne vidiš da nisam sama? Hamish McGonagall će ti okrenuti vilicu na potiljak kad sazna, budalo! Skidaj te gadne ruke s mene!..

-Videću koliko ćeš zaštitnika imati kad dosadiš Njegovoj Milosti i taj ti bezobrazni oreol kučke spadne!

-I do tog možeš da crkneš nadajući se, Sean McNeil.

Svo troje od njih hitro podigoše glave.

Za jedan trenutak magnovenja, Tatjani se učini da budna sanja. Bio je to prizor kao s filmskog platna: ispevši se na stenu iznad njih, u raskoraku, stajao je Angus McIntosh. Siloviti vetar s pučine nosio mu je varvarsku kosu, i ona gotovo pomisli kako za njegovim leđima može videti vrh jarbola drakara pristiglog na obalu. Trepnula je, opčinjeno, a kad je otvorila oči, on je još uvek stajao tamo: ogromni, moćni, gnevni morski pljačkaš, potomak gospodara…

Morag je stajala pored njega, grčevito mu stiskajući ruku i zureći naniže raširenim očima, bez daha. On reče:

-Čini mi se da je gospođica rekla da skineš svoje gadne ruke s nje?..

Sean McNeil iskezi zube, ali mu ruka spade. Istog trena, Tatjana pođe nagore, vukući zblanutog Roryja za sobom.

Sean reče, posprdno učtivim glasom:

-Bez ljutnje, gospodine McIntosh. Nisam smerao nikakvog zla.

Ali njegove su oči dovoljno govorile. Posmatrao je Angusa kao što bi drugog gladijatora u areni, obilazeći ga i procenjujući mu snagu. Međutim, Angus McIntosh se nije činio dovoljno zainteresovan čak ni za toliko. On je, svakako, znao da mu malo muškaraca može parirati, a na ovom ostrvu niko, i bilo je sasvim očigledno da Seana McNeila ne smatra vrednim pomena. Fizički superiorni muškarci ponekad su bili velikodušni. Za nekog te visine, pod čijom se težinom ugibaju podovi, svaki je suparnik smejurija. Takvim je ljudima obično dovoljno da se – pojave.

Sve je imao, pomislila je Tatjana poraženo. Većini je ljudi njegova titula bila dovoljna da im začepi usta, ali ne i bitangama kao Seanu McNeilu. Međutim, u tu je svrhu imao pesnicu. Sean McNeil možda nije imao nikakvog obzira spram imena McIntosh, ali toj je pesnici morao da ukaže poštovanje.

Na njegove reči, Angus otpljune:

-To neću pitati tebe, Sean McNeil.

Pogledao je u Tatjanu. Ona tiho reče:

-U redu je, gospodine McIntosh.

-Pa, čini se da ti je ovo sretan dam, Sean.

Nacerio se.

-Sad se ispričaj gospođici i onda možeš bestraga.

Sean McNeil pocrveni od besa. Obrecnuo se:

-Ne možete mi vi naređivati! McIntoshi više ne mogu da naređuju na ovom ostrvu!..

-Ne bi voleo da siđem dole, zar ne, Sean McNeil?

Rekao je to s dosadom. Sean je izgledao kao da mu svi živci trepere. Da je pogled mogao ubijati, Angus McIntosh ne bi živeo ni trena duže, ali je u isto vreme znao da je pogled sve što ima. Preko lica mu pređe užasan izraz pomešanog gneva i poniženja, a onda je zarežao:

-Izvinjavam se, gospođice.

To je više zvučalo kao kletva, ali Tatjani je bilo čak i previše: sve što je htela, bilo je da se ova scena već jednom završi. Hitro je i napeto pogledala u Angusa, ali on nije gledao u nju. Rekao je, posmatrajući pod sobom Seana McNeila koji nije bio ponižen samo usled toga što je stajao niže:

-Sjajno. Sad ćeš otići, Sean McNeil, i kad sledeći put sretneš gospođicu, ti pređi na drugu stranu. Ne bih voleo da ikad čujem da si joj i senku očešao.

Nasmešio se.

-A ti još manje.

Sean McNeil se sad već tresao od besa. Rekao je:

-Propali bi klanovi trebali znati gde im je mesto!  Davno je prošlo vreme kad ste vi bii  gospodari sveta, Anguse McIntosh!

-Imam punu trpezariju glava koje su lajale kao ti sad, Sean McNeil. Još jednom stavi u usta ime McIntosh pred mojom ćerkom, i imaću i tvoju. Gubi se, na smrt mi dosađuješ.

Sean McNeil po poslednji put zausti, ali Angusovo se lice za nijansu promeni, i on odustade, i ode.

1
What’s your Reaction?
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.