Dom, 44

Rory i Morag su bili vrlo tihi. Poslušno su seli pred TV-e i sokove koje im je Tatjana donela, ne postavljajući nikakva pitanja ni zahteve. Ona je to svakako očekivala od Morag McIntosh. Na svetu nije bilo finijeg ni tankoćutnijeg deteta. Ali tim više ju je iznenadio Rory. Za sve te godine, Rory nije sastavio deset minuta ćutanja, osim ako je bio ljut zbog nečega i durio se. Međutim, sad se po prvi put otkad ga zna ponašao kao mali džentlmen. Pretpostavljala je da je scena kojoj je upravo prisustvovao bila šokantna čak i za Roryja McGonagalla koji je s uživanjem prisluškivao razgovore o tučnjavi u pubu. Ali, on to nikada nije video rođenim očima. Hamish I Shannon se skoro nikad nisu svađali, a svakako ne pred decom, i prizor dva odrasla muškarca koji kidišu jedan na drugog verovatno ga je zgromio. Pogledala je u njegov potiljak i zabrinuto i nasmešeno, a onda otišla u drugu prostoriju.

Bila je to velika soba, više duga nego široka, i u zidu preko puta vrata još uvek se nalazilo ognjište poput pećine golemo, gotovo visine čoveka. Tavanica je bila strahotna, kao u crkvi, i pod njom se sredinom poda od kamenih ploča pružao metrima dugačak, olovno težak stol. Tu je zatekla Angusa McIntosha, licem okrenutog ka prastaroj zastavi izvešenoj na zidu iznad stola. Od vekova su boje na njoj bile potamnele, i grb McIntoshevih se jedva nazirao. To je mesto bilo hladno kao grob i ona je samo jednom pre ušla, kad se s Morag igrala skrivača po kući. Nikad nije videla Angusa da ulazi. Na tren je zastala pored vrata, pitajući se da li on, uopšte, želi njeno prisustvo, jer se činio čudno odsutan. Onda je čula kako govori:

-Nekada sam bio izuzetno ponosan zbog ove zastave, miss, i onoga što ona predstavlja. Sve što biste vi mogli reći o plavoj krvi i genealogiji nije ni prineti predstavama kojima sam ja robovao. Bio sam ohol jer sam poslednji preostali potomak porodice koja je posedovala zemlju na kojoj stojite, i njome vladala po sopstvenom nahođenju. Koji, svakako, nije bio mnogo lep. Ali, ja sam se i time oholio.

Osvrnuo se preko ramena na nju. Zatečena, jer ga nikad ranije nije čula da tako govori o McIntoshima, ona vrlo oprezno izgovori:

-Govorite kao da sad znate bolje, gospodine.

-Nadam se da ste u pravu. Ja zaista verujem da sad znam bolje.

-Bolje od čega, zapravo?

-Od idolopoklonstva mahnitanju i bezumlju.

Ona trepne.

-Ne znam da li vas dobro razumem…

-Ali naravno da me razumete, dođavola. Verujem da vi razumete sve pod nebom. Svakako ne moram pričati vama o ludim McIntoshima.

Ona skupi ramena. Rekla je, vrlo tiho:

-Zašto to kažete, gospodine? Zar smatrate svoju porodicu ludom?

On se nestrpljivo obrecne:

-Kakvom je vi smatrate?

-Vodila sam sličan razgovor s vašom ćerkom. Nisam vam u stanju reći ništa drugo nego sam njoj. Moje je uverenje da se ljudima ne treba suditi izvan okvira vremena i prilika u kojima su živeli.

-Izuzetno lepo, baš kako sam od vas i navikao.

-Ne mislim ni da je lepo ni da je ružno. To je prosto moj pogled na stvar.

-Jedina prava plemenitost, miss. Nesvesna.

Ona malo pocrveni. Još joj je uvek bio okrenut leđima, i sve što je mogla videti bila su njegova široka ramena i savršeno prava linija kičme, kao izvajana. Posmatrajući ga, pitala je:

-Zar se vi ne slažete sa mnom, gospodine McIntosh?

-Oh, ne. Vi ste potpuno u pravu. Ne možete ljude izvaditi iz konteksta. Ali, šta ako mentalitet preživi u svetu koji je promenjen? Mogu li suditi tome?

Tatjana je trenutak ćutala. Onda je polako rekla:

-Čini mi se da ste to već uradili, gospodine.

-Tačno. Ja sam sudio McIntoshima. Na svojoj sam koži naučio da je varvarska plahovitost u 21. veku nešto što treba zatući. Odavno se već ne ponosim krvavim delima svojih očeva. Bili su budale, do zadnjeg, i mač koji im je mahom sudio nije bio ništa do onoga što su ionako zaslužili.

Ona odsutno izgovori:

-Ko od mača živi…

-Ali ja ne živim od mača, kao svi drugi McIntoshi pre mene.

Okrenuo se ka njoj.

-Gospođice Petrović, imao sam sedamnaest godina kad sam se samo ludom srećom spasao od ubistva, i obećao sam sebi da više nikada neću dozvoliti da do toga dođe. Ali kad vam Sean McNeil sledeći put, a hoće, stane na put; ja neću imati drugog izbora nego da mu zavrnem vratom. Nadam se da vam je savršeno jasno u kakvu me situaciju dovodite.

Tatjana je osećala kako joj lice gori sve do korena kose. Rekla je drhtavim glasom:

-Ja nisam tražila da me branite. Još manje da Seanu McNeilu zavrćete vratom.

-Nisam ni ja. Ali niko me nije ni pitao. Zahtevam da budete fer, miss Petrović. Ako sam ja zbog vas i vaše bezbednosti spreman rizikovati tuđe vratove, onda i vi pregrizite svoj ponos i učinite da do toga ne mora doći. Jedini način da vas se Sean McNeil i svaka druga baraba na ovom ostrvu okanu, jeste da dođete pod moj krov. I to je upravo ono što od vas zahtevam.

Ona hitro reče:

-Ovaj smo razgovor davno okončali, gospodine McIntosh. Ne želim na sebi nikakve odgovornosti zbog toga što vi smatrate da trebate zavrnuti vratom svakoj budali koja me gnjavi.

-To nije ni približno tačno. Smatram vas lično odgovornom što se dovodite u situacije da vas Sean McNeil presreće po divljini. Vrlo vam je dobro poznato moje stajalište da lepe devojke trebaju paziti šta, gde, kako i s kim rade.

Ona se obrecne:

-Šta vas briga, onda? Ako ja svojim ponašanjem provociram Seana McNeila, šta se to onda tiče vas?

On je trenutak ćutao, i pogled mu je bio vrlo hladan. Onda je rekao:

-Izgleda da sam pogrešio. Vi to uopšte ne razumete.

Ona prasne:

-Šta, kog đavla..? Šta je to što ja ne razumem..?

-Ne razumete da se ja ne cenkam. Ne pokušavam vas uhvatiti na brzinu. Jednostavno vam kažem kakva ta stvar jeste. Bude li vam Sean McNeil na ikoji način naudio, ja ću ga naći. A onda neka nam je bog na pomoći obojici.

Ona oseti kako joj gnev vetri iz glave. Njemu su oči bile sasvim mirne, i ton je njegovog glasa zvučao racionalno. On se zaista nije pogađao, ili zezao. Naprosto joj je iznosio činjenice.

Rekla je:

-Ali ja ne očekujem od vas da me na bilo koji način štitite. A čak i da očekujem… Zašto govorite o tome kao o nečemu što se može izroditi u nesreću i, nedajbože, ubistvo?..

Razrogačeno je zurila u njega. On mirno reče:

-Zato što će se u to izroditi, gospođice Petrović. Ja nisam čovek kojeg biste mogli pustiti da radi slične stvari, i verovati mu na reč da će znati da stane. Kad je u pitanju gnev, moj je mentalni sklop defektan kao i kod svih McIntosha ikada. Poslednji put: ne dovodite me u slične situacije.

Tatjana je neko vreme ćutala. Činilo joj se da određene stvari počinju dobijati smisao. Taj neobični konflikt koji je Angus McIntosh u sebi nosio, gnušanje spram porodice koja mu je svejedno mnogo bitna, i čijom se pripadnošću ponosi, odjednom je umela povezati s ubistvom koje je skoro počinio još kao dečak, i otuđenjem od celog sveta iz tog proizašlim. Shannon joj je rekla da se Angus McIntosh posve povukao u Kuću nakon te strašne tuče, i na ostrvu su ga se svi plašili, a plašili su se oduvek i njegovih predaka. Ona se malo prepade. Ako su čak i ovi plahi, prgavi ljudi smatrali da se McIntosha treba plašiti, onda ta stvar nije bila za zanemarivanje. Kakve je sve pogrome Angusova porodica počinila pa da je ostrvljanima uterala strah u kosti? Morali su biti užasni tirani kroz čitave vekove da bi zaslužili takvu reputaciju!..

Rekla je:

-Ja vam mogu reći samo ono što i maločas: ne očekujem od vas da me štitite. Sean McNeil nije ništa gori od drugih dripaca s kojima sam imala posla.

-Ja sam stekao utisak da vam je preko glave raznoraznih Seana McNeila.

-Tačno. Ali vi ste mi odgovorili da tome nema pomoći. Zar ne? Ja sam devojka u koju se blene. Upravo ste mi vi rekli da je Sean McNeil nužno zlo svih gradova sveta, ma gde otišla i šta god od sebe uradila. Zar to nisu bile vaše reči, gospodine McIntosh?

-Jesu. Ali one nisu promenjive na situaciju koju imamo sada.

Ona podiže obrve.

-Kakva je to situacija? Ne pada mi na pamet da vam dozvolim da svoj gnev stavljate na probe. Zašto se, kog đavla, vi osećate u obavezi da me štitite?

On se otrese:

-Zato što ste žena koju tucam, prokletstvo. Zato što dolazite u moju kuću, i moja vas ćerka obožava, i jer nisam skot.

-Nego posednik?

On je pogleda tako da se mahinalno ugrizla za usnu. Rekao je s hladnim ruganjem:

-Zar nisu vaše reči da muškarci poseduju?

Ona mu otpovrne:

-Ali ja nisam govorila o mušarcima koji tucaju.

-Ali muškarci u svakom slučaju svojataju žene koje tucaju, gospođice Petrović, šta god vi o toj temi imali reći.

Ona oholo okrete glavu od njega.

-Odakle vam ideja da bih ja bio u stanju sedeti besposleno dok vas barabe pokušavaju silovati?

Ona je i dalje držala glavu okrenutu od njega, oholo dignute brade.

-Nikad nisam mislio da imate preterano lepo mišljenje o meni, bez obzira u kojoj vam meri učtivost držala zauzdan jezik, ali me opet čudi što smatrate da ne marim.

Tatjana najzad progovori:

-Ja imam izuzetno visoko mišljenje o vama, gospodine McIntosh. Ne običavam legati s ljudima koje ne cenim.

Rekla je to nestrpljivo i razdraženo. On mirno uzvrati:

-U čemu je, onda, problem, miss?

Ona pomisli: zaista, u čemu?

Celo je ostrvo znalo da se tuca s Angusom McIntoshem, sve i da ju je ikada bilo briga šta svet misli o onome što radi. Bila je vezana za Roryja i McGonagallove, ali u svom je životu napuštala i draže kuće i prijatelje. Zašto onda nije u stanju pregristi taj iluzorni ponos koji ionako stoji na nogama od bestida, dati mu za pravo i doći pod njegov krov?

Slutila je da je on u pravu. Sean McNeil ne bi je više gnjavio kad bi došla u Kuću. Na ovom ostrvu niko ne dira metrese McIntosha.

Ali, kod te tačke njena sujeta razjareno podiže glavu. Možda je mogla legati s njim kad god mu se prohte, i ispunjavati mu svaki besramni zahtev koji je imao. Nije bila ništa manje bestidna od Angusa McIntosha i u seksu s njim pronalazila je svog sopstvenog, ogromnog zadovoljstva. Nije je ponižavalo tucanje. Njihov je seks bio pošten i fer.

Ali ovde se radilo o njenoj slobodi.

Rekla mu je:

-Ne mogu podneti da bilo kojem muškarcu, pa tako ni vama, budem plaćena družbenica. Nikad u životu nisam to učinila i ne zbog nedostatka prilika. Svakakve su mi predloge muškarci u životu iznosili, ali ne verujem da će se roditi taj zbog kojeg bih pristala, i neću pristati ni sad. Neizmerno sam vam zahvalna na ovome što ste danas učinili, zaštitivši me, i laska mi što osećate da sam vredna vašeg truda i patronata. Ali, trebali bi se stideti što mi nudite novac za seks, gospodine McIntosh, i što me silite da ga uvek iznova odbijam. Kakvo je vaše mišljenje o meni?

Nije sačekala da joj odgovori. Izašla je iz prostorije, zatvorila vrata i umorno rekla Roryju:

-Hajdemo, dušo.

Oči su joj bile pune suza.

1
What’s your Reaction?
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.