Dom, 45

Lepila je s blizancima sličice u album, kad ju je Shannon pozvala s praga:

-Telefon!..

Ona otrči u hodnik, malo zadihana. Samo je Igor imao njen broj ovde, ali njihov se odnos nikad nije zasnivao na besomučnim kontaktima. Za dve i po, skoro, godine u Škotskoj, tek su se par puta čuli. Pomislila je da zna zbog čega ovako iznenadan i neočekivan poziv posle njihovog nedavnog susreta u Londonu, i odmah je počela da govori, još pre pozdrava:

-Hej, šta ima? Ana je došla, zar ne, daj mi je odmah!..

Igor joj je rekao da je najzad uspeo srediti Anine papire, i da ona dolazi za nekoliko nedelja. Ana je bila dve godine mlađa od njih, tiha i stidljiva, i Tatjana ju je mnogo volela. Zadnji ju je put videla kad je bila tri meseca u poseti Igoru, a koliko je uspela dobiti na vizu, ali to je bilo još pre Tatjaninog odlaska u Škotsku. Međutim, posle kraće i neosporno čudne pauze, začula je Igorov glas:

-Ali ne, Petrović, opet si sve pobrkala. Ana dolazi sledeće nedelje.

Ona se iznenadi i nekako poplaši. Veza je bila loša, i kroz strašno etarsko krčanje činilo joj se da Igor govori iz neke govornice pored ceste, ili s mobilnog okružen gomilom ljudi. Ali nije joj bilo potrebno da Igora čuje bolje i jasnije, da bi znala kako nešto nije u redu.

Rekla je:

-Šta se desilo?

On se nasmije, međutim nju to ne prevari.

-Ma ništa, šta bi bilo? Zovem te samo da ne bi paničila bez potrebe i…

Njoj srce poče lagano tonuti u pete. Rekla je, bez daha:

-Zašto da ne paničim?.. Šta se, kog đavola, desilo?

Neizbrojivo kratak delić trena, Igor je oklevao. Onda je opet počeo govoriti onim lažno veselim tonom koji ju je sve više prestravljivao:

-Znao sam da ćeš odmah da slutiš. Kažem da se ništa nije desilo. Bar ne tebi.

-Nego kome? Igore, da li je Ana dobro?

Ali još dok je to izgovarala, postala je svesna kakvu glupost izvaljuje. Igor je voleo Anu. Da se nešto desilo Ani, Igor bi si prosvirao čelo, a ne zvao nju u Škotsku i glumio nehaj.

Zaista, on se obrecne:

-Ne budi glupava. Naravno da je sve u redu s Anom. Slušaj, ne mogu da pričam, zovem te s posla. Zato zaveži i slušaj.

Iznenada, vrtoglavim skokom, on poče govoriti srpski. Učinio je to bez prelaza i pauze i tako neočekivano da za trenutak gotovo nije razumela jezik. Prošlo je već mnogo vremena otkad im je engleski postao navika, u tolikoj meri da su ga govorili i međusobno. Ponekad bi se zapitala koliko, zapravo, Igor i ona mrze taj rat i izbeglištvo, da se čak više ne služe ni rođenim jezikom… Vezanost njenih sunarodnika za domovinu bila je legendarna, ali njih su dvoje pokidali svo korenje još kad su prvi put zakoračili na englesko tlo.

Rekao je:

-Ti se nisi čula sa Sašom, zar ne?

Ona preneraženo ponovi:

-Sa Sašom?…

-Ne ponavljaj moje reči, Petrović, kažem ti da nemam vremena. Nisi se čula s njim, je li tako? Slušaj me.

Igor je bio šeret, i ona se nije mogla setiti da je ijednom pre u životu govorio ozbiljnije nego sada. Tek joj je tog trenutka postalo jasno zašto joj od početka zvuči čudno i sumnjivo. Naime, nije se zezao.

Hitrim je srpskim sipao reči u njeno uho:

-Tek sam jutros čuo, inače bih ti, naravno, javio ranije. Neki su se dripci, zajedno sa Sašom, zajebavali ovde po Londonu, i policija ih je pohapsila.

-Šta?.. Kako to misliš, policija? Kog su đavla radili?

-Ništa ne znam tačno. Čuo sam da je Saša došao u Englesku pa, recimo… Ne da bi kupio novu vijetnamku i martinke. Da li me razumeš?

Ona je razumela. Ali, u isto vreme neverica joj nije dala da razume. Dahnula je:

-Hoćeš reći..

Nije je slušao.

-Nemam pojma šta su tačno radili, ali ih je policija pohvatala. Biće deportovani nazad – posle zatvora, naravno. Stvar je u tome što su ih pretresli, razumeš, hotelske sobe i ostalo, i pokupili sva imena i telefonske brojeve koje su tamo zatekli. Petrović, idiot je imao tvoj broj.

Tatjana prisloni čelo na hladan zid hodnika u kojem je stajala, stiščući slušalicu pobelelim prstima. Igor nije obraćao pažnju na njen šok. I dalje je govorio:

-Rekao sam ti da mu ja nisam dao tvoj broj. Ali jebi ga, neko jeste. Verovatno će te zvati iz Imigracionog ovih dana, i sad me dobro slušaj: nemoj da se usereš. Da li me čuješ, Petrović? Ti nisi ništa uradila. Nemaš nikakve veze sa Sašom još pre nego smo došli u Englesku. Niko ti ništa ne može natovariti. Odgovori im sve što te pitaju, daj im sva imena koja traže… I moje ako treba, i ako ga već nemaju. To sranje nema veze s nama. Da li me razumeš?

Ona reče muklim glasom:

-Da…

-Lepo. E sad, taj tattoo…

Ona se strese.

-Tattoo..?

-Ne budi blesava, znaš o čemu govorim. Nema šanse da bobiji ne primete da su Saša i ostale budale tetovirane. Verovatno će misliti da se radi o nečemu organizovanom, i tražiće sve koji imaju isti tattoo. Ali ti im lepo objasni šta je posredi, i ne mogu ti ništa. Sa zapamti da bobiji nemaju ništa protiv tebe, ništa što te na bilo koji način povezuje sa Sašom osim broja i tetovaže…

Ona prasne:

-Ali jebote Igore! Ljudi su bili deportovani i za manje! Ništa osim broja i tetovaže, da li se uopšte čuješ? Isuse! Zašto je kopile imalo moj broj? Zaštoje hteo da me zove?

Iz sve je snage udarila šakom o dovratak. Kako ju je prvi šok prolazio, počeo ju je hvatati bes. Odjednom je imala želju da vrišti i psuje na sav glas.

Igor reče:

-Jebote, hoćeš više prestati da se glupiraš? Saša je zaljubljen u tebe zadnjih sto godina! Nikad nije ni prestao! Naravno da je počeo da te traži čim je došao!..

-Ali to nema veze sa mnom!

-Upravo tako. Baš to reci bobijima, Petrović. Saša nema nikakve veze s tobom. I ako zagusti, ako se neki vrag zakomplikuje… Traži mene. Da li me razumeš? Ako me Imigraciono iz nekog razloga previdi, a tebi zatreba pomoć… Hoću da mi se javiš. Nemoj da se praviš pametna i da me čuvaš. Neću dozvoliti da zbog jednog idiota i ti budeš deportovana, ne pada mi na pamet. A da nije palo ni tebi.

-Igore, to ne dolazi u obzir. Konačno si sredio Anine papire, konačno…

On se obrecne:

-Neću se raspravljati s tobom. Da li sam bio jasan?

Ona se uhvati za čeo. On ponovi, glasnije:

-Da li sam bio savršeno jasan, Petrović?

-Da, jebote…

-Moram da idem. Pamet u glavu, mala. Javi mi ako nešto bude – i ako ne bude, i ja ću svakako zvati tebe. Oh, jebi ga, evo vraćaju se s pauze… Stvarno moram da idem.

Opet je počeo govoriti engleski. Ona promrmlja nešto i spusti slušalicu dok je on još pričao.

1
What’s your Reaction?
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.