Dom, 51

Morag joj je otvorila vrata i zapanjeno raširila oči.

-Oh, miss!..

Dotrčala je do nje.

-Tata mi je rekao da odlazite s ostrva. Oh, miss, to nije tačno, zar ne? Znala sam da vi ne biste otišli! Znala sam da je to neka greška! Ali zašto niste došli neki dan?

Držala je njene ruke svojim malim dlanovim i gledala je s izrazom potpune, apsolutne sreće. Tatjana reče, tiho:

-Ti si najslađe dete na svetu, Morag.

Čučnula je ispred devojčice.

-Zar bi ti zaista bilo toliko žao da odem?

Moragina usta zadrhtaše.

-Ja ne bih da vi ikada odete, miss. Zar ne biste mogli doći kod nas? Tata bi vam sredio sobu do moje. Svako veče bi me mogli staviti u krevet i čitati mi pre spavanja.

Grčevito ju je stiskala.

-Tata bi uvek mogao da priča s vama kad biste živeli ovde, miss. Otkad vi dolazite, on više ne sedi u sobi po ceo dan i mnogo je manje nervozan. Znam da bi tata hteo da dođete isto kao i ja. Čak i ako vam to ne kaže, ja znam da je tako. O, miss!..

Zagrlila ju je, zagnjurivši lice u njenu kosu.

-Ostanite, molim vas!.. Ja vas jako volim… Vama se sviđa naše ostrvo, nemojte se vraćati u London… Biću najbolja devojčica na svetu, miss, ako ostanete!..

-Ti jesi najbolja devojčica na svetu. Nemoj se ljutiti što sam htela da odem bez pozdrava. Znala sam da će biti ovako.

-Onda nemojte da idete!..

Tatjana u bolu sklopi oči.

 

 

Noseći poslužavnik s čajem, pokucala je na vrata radne sobe Angusa McIntosha. Kad je otvorio, pokušala se nasmešiti najhrabrije koliko je uopšte bila sposobna.

-Čaj, gospodine McIntosh?..

On je stajao s rukom na dovratku, i za trenutak je imala ružan dojam da je neće pustiti. Onda se ipak pomerio i propustio je. Dok je nosila poslužavnik ka stolu, čula je kako govori:

-Šta je to, gospođice?

Ona odgovori ne okrečući se:

-Čaj, gospodine, baš kako sam rekla.

-Odgodili ste odlazak u London da bi meni skuvali čaj?

-Odgodila sam odlazak da bih vam se ispričala. I zahvalila.

Pogledala ga je. On reče, prezirno:

-Možete uštedeti daha. Nemam nikakve primene za vašu zahvalnost, istinsku ili kurtoaznu.

-Žao mi je što to čujem. Onda ćete morati da otrpite.

-U proteklih nekoliko meseci, kako se čini, propustili ste da naučite najvažniju stvar o meni. Ja ništa ne moram, gospođice Petrović.

-Znam. Zato sam i htela da vam zahvalim.

Ništa joj nije rekao na to.

Nekoliko su trenutaka stajali i posmatrali se. Onda on vrlo leno progovori:

-Scotland Yard vas je kontaktirao, pretpostavljam?

Ona tiho reče:

-Upravo tako. Rečeno mi je da više nema potrebe za mojim ostankom na ostrvu, ukoliko nalazim za shodno drugačije, i da je slučaj zatvoren. Barem što se tiče mene. A to je jedino što me se u ovoj stvari  tiče.

-Drago mi je. Pa, sad kad je ta priča završena… Najzad možete postupiti kako želite. Nadam se da ćete biti sretni u Londonu, ili već gde.

Ona mirno reče:

-Ne, neću. Ali to ne menja na stvari.

On sleže ramenima.

Tatjani se učini da polako postaje razdražen. Odjednom je počela osećati da mu je njeno prisustvo mrsko i da ga se što pre želi rešiti. I, tad, neočekivan a u isto vreme naslućen i prepoznat očaj udari je pravo u stomak, tako da se zatresla na mestu. Tog je trenutka znala, kao da je bog objavio s oblaka, da je preko glave zaljubljena u tog čoveka.

Ali ta je situacija bila bezizlazna.

Ni da je birala, ne bi uspela gore. Između Angusa McInstosha i nje stajali su nepremostivi bezdani. Odjednom je potreba za odlaskom, besramnim begom, u stvari; upravo vrištala u njoj. Ona je morala otići, smesta. Pobeći zauvek…

Čula ga je kako govori:

-Pa? Za kad ste planirali svoj odlazak, gospođice?

Nije imao nikakvog izraza u glasu, ne više, i zato joj nije bilo jasno iz kojeg razloga svejedno oseća da od njega udara opasnost kakvu za svog veka nije iskusila. Učini joj se vrlo hladan, ohol i arogantan.

Tiho je rekla:

-McGonagallovi su bili tako dobri da mi dozvole boravak pod svojim krovom još neko vreme. Moram da pohvatam određene ljude u Londonu pre nego se vratim.

-Vreme, miss?

-Oh, nedelju, ne više.

Sekund je oklevala. Onda je hrabro počela:

-Gospodine McIntosh… Želela sam da vam zahvalim zbog Scotland Yarda, šta god da je to što ste učinili. Verujem da ne možete ni pretpostaviti u kakvoj sam se situaciji nalazila prethodih mesec dana. Htela bih da primite moju zahvlanost zbog ljubaznosti koju ste mi ukazali, zbog vaše ćerke koju sam zavolela bez ikakvih zadnjih primisli i što ste mi pružili šansu da je pokušam usrećiti.

Onda joj je crvenilo nagrnulo u lice, ali obećala je sebi da će to izreći do kraja.

-I zbog vaše ljubaznosti spram mene lično.

Nije se usuđivala da ga pogleda. Neko joj vreme ništa nije odgovarao, a onda je čula njegov bezizrazan glas:

-Drago mi je ako mislite da sam vam učinio ljubaznost. Ali priznajem da su moje namere bile daleko od ičega sličnog. Ja sam pre svega činio ljubaznost sebi.

-Onda sam naprosto imala sreće da se te dve stvari poklope. Ali to ne utiče na moje mišljenje.

Sa svakim trenutkom u toj prostoriji, njoj je bivalo sve teže, i osećala je da će uskoro sav nebeski svod nositi na ramenima. O, doživela je svašta od rata naovamo, ali nije pamtila da joj je i jedan razgovor ovako teško padao. Sve i jedna izgovorena reč kao da je povlačila sudbinsko značenje.

Rekla je:

-Oprostite na mojem besramnom pokušaju bega. Zaista mi je bilo teško doći i pozdraviti se s Morag. Međutim, bili ste potpuno u pravu pre neki dan: čovek mora voditi računa o ljudima koje pusti u svoj život.

-Što vašu zahvalnost čini potpuno bespotrebnom, kao što sam vam maločas rekao. Prestanite mi se klanjati, dođavola. Zaista ne očekujem hvalospeve jer sam razjurio par engleskih budala koje su vas gnjavile, ili što sam vas tucao.

Ona pomirljivo reče:

-Onda ste zaista onakav čovek kao što sam vas procenila, gospodine McIntosh.

Nasmešila se i pošla vratima, ali on je zaustavi:

-Kakav to, gospođice Petrović?

Zatečena u pola koraka, ona mu pošteno reče:

-Sasvim poseban u mojem životu, naravno.

Učinilo joj se da ga je iznenadila. Za jedan delić trena, oči mu se promene. Onda je rekao:

-Nek mi je bog na pomoći. Zaista će mi nedostajati vaša ovorenost, miss.

-Verujem da ćete dobiti pravovaljanu kompenzaciju.

-Što znači šta?

Ali, ona je već bila kod vrata.

-Zbogom, gospodine McIntosh.

Izašla je dok je on, ovaj put očigledno iznenađen, ostao gledati za njom.

Taj ju je izraz progonio sve do grada. Znala je da je trebala biti finija, i ne izreći ništa slično. Ali naprosto joj je jezik poleteo pre nego je razmislila. Ona prelepa tamna žena sa svojim bademastim očima lupila ju je pravo u pleksus, u temelju joj uzdrmavši sujetu. Od momenta kako ju je srela u Londonu, slutila je kraj ove priče. Uostalom, upravo je njena lična filozofija bila da se čovek treba držati svoje vrste. Samo tako stvari uspevaju. Nikada ništa nije očekivala od Angusa McIntosha. Niko iole razuman ne bi mogao. Ona je svakako bila lepa i pametna i imala dobre manire kao i sve ćerke iz srednjeg staleža na čiji se kućni odgoj polagalo, i da joj je otac Škot, to bi u ovoj zemlji već bilo nešto. Ali, ona je imala dvadeset pet godina i pola desetleća izbegličkog staža iza sebe. Baš kako joj je on jednom rekao: delilo ih je sve – nacionalnost, mentalitet, rasa. Krv, koja je tekući vekovima izdubila nepremostive kanjone razlika između njih dvoje. Sudbine su im bile oprečne. Naposletku, ona će završiti s nekim imigrantom kao što je i sama, a on s plavokrvnom kučkom s kojom je, verovatno, u daljem srodstvu, i koju su birali rodoslovlje i genealogija. Naprimer, s Eileen.

Iz kojeg se idiotskog razloga on pravi iznenađen? Možda se ponizila ne odolevši da ne učini tu blesavu primedbu na kraju, ali svakako nije lagala.

Dugo u noć ležala je budna u svojoj sobi, zureći u tavanicu i učinilo joj se da je i samo razmišljanje na tu temu ponižavajuće. S tom pameću kojm se uvek oholila, sasvim je neverovatno da je uopšte došla u situaciju da razmišlja o sebi i Angusu McIntoshu na ikoji drugačiji način do neobaveznog. Pomislila je: prestani, odmah. Zar se ne gadiš same sebe, glupačo?

Ali kad se ljutito okrenula na bok i pokrila preko glave, odjednom je počela da plače kao da se rastaje s dušom.

1
What’s your Reaction?
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0
+1
0

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.