Dom, 9

Te je večeri pomagala Shannon da opere suđe i žestoko se raspravljala.

-Ceo mi dan ne ide iz glave taj čovek, a ni tvoj rođeni sin, Shannon.

-Okani se mog sina. On naprosto rezonuje kao i svi ostali.

-Zgodna su ta materinska opravdanja, zar ne? Ali na tvoju veliku žalost, ja sam samo dadilja.

-Što znači da mu možeš suditi?

-Što znači da njegove ispade doživljavam skoro kao pa profesionalni neuspeh.

Shannon joj se naruga:

-Oh, da! Kako mi se moglo dogoditi da zaboravim! Ti imaš karijeru! Od cela tri deteta!

-Šest, ako prebrojim glave pod ovim krovom. Ne glupiraj se! Savršeno ti je jasno šta pokušavam da kažem.

Shannon joj doda opran tanjir da ga obriše i pri tom je pogleda.

-Zašto ne ostaviš tu stvar na miru, Tatjana?

-Zato što sam besramno zaintrigirana. Šta si ti mislila?

Mrštila se. Shannon reče:

-Pre par nedelja si tvrdila da je ta priča gotova.

-Ali pre par nedelja nisam shvatala, ne zaista, koliko je to dete nesretno, Shannon.

-Sve i da je tako, šta ti možeš?

-Ništa, u pravu si.

-Osim da se nerviraš… Ali to je njegovo dete. Razbiću nos svakom ko mi počne govoriti kako da odgajam vlastito dete. Jedan od glavnih razloga zašto te trpim pod svojim krovom, usprkos tome što si najveći deo vremena nepodnošljiva… Jeste taj što ti nikad ne postavljaš pitanje mog odnosa spram moje dece.

-Ali to je zato što mu ne nalazim zamerke, budalo. Misliš li da bih ja bila u stanju oćutati?

-Ah, neko vreme. Ali naposletku bi nas sve postrojila uza zid i održala lekciju. I letela odavde odmah potom. Razbijenog nosa!

-Znaš da ne bih izdržala, i opet me pitaš zašto tu stvar ne ostavim na miru.

-Ali ja nisam Angus McIntosh.

-Šta hoćeš da kažeš?

-Da te se on ne tiče.

Tatjana rezignirano uzdahne.

-Naravno, ti si u pravu, Uopšte me se ne tiče prokleti Angus McIntosh. Reagujem ovako samo zato što mi je još uvek pred očima slika onog preslatkog i tako nesretnog deteta… Zar je moguće da on ne vidi da je ona nesretna?

Shannon sleže ramenima.

-Neki ljudi vide samo ono što žele videti.

-Oh, da…

Odbacila je kuhinjsku krpu i mašila se zadnjeg džepa farmerki. Shannon reče:

-Ostalo je još malo čaja, hoćeš?

-Hvala, Shannon.

-Neko su vreme obe ćutale. Ona je odsutno zurila u cigaretu koja joj je dogorevala između prstiju, potpuno nesvesna da je Shannon netremice posmatra preko ruba svoje šolje. Onda ju je čula kako govori:

-Nemaš se potrebe tolio sekirati oko Morag. Ona je McIntosh. Verovatno će izrasti u isto takvo arogantno kopile kao što joj je i otac.

-Oprosti, ali ne. Tvoj Rory, naprimer… Za njega se nikad ne bih brinula, sve i da mu je otac Angus McIntosh. Rory se nikad ne bi dao. Neka su deca, naprosto, jaka. Ali ne Morag. Nju će život kojim živi pre slomiti nego naučiti da posmatra svet očima svog oca. Predviđam joj celoživotne seanse kod terapeuta, eto šta ja o toj stvari mislim.

-Podcenjuješ ljude s ovog ostrva, draga. Nas je već i geografija izolovala i učinila usamljenicima. Tebi, kao strankinji, svakako izgledamo uvrnuto i možda bi nas sve strpala u ludnicu. Ali ne smeš suditi ni o nama ni o Morag McIntosh po sebi. Opet ti kažem, nema nikakve neposredne opasnosti po nju. Neprestano zaboravljaš da je potomak ljudi koji su mahom bili uvrnuti čovekomrsci. Tako te stvari ovde idu. Ostrvljani su se uvek držali po strani od kopna, a McIntoshi po strani od celog sveta.

-Zašto?

-Zato što su McIntoshi. Nema drugačijeg odgovora. Kraljevi su uvek bili predaleko od ovog mesta. McIntoshi su vladali životom i smrću umesto kraljeva.

-Uvek sam stavljala uticaj sredine iznad genetske predispozicije.

-Ali ovde ni uticaj sredine nije mnogo bolji.

-Pretpostavljam, da.

Pogledala je u Shannon.

-Ali nekako slutim da to nije cela priča. Je li Angus McIntosh oduvek bio takav? Ti ga poznaješ od malih nogu. Zar nije tačno da ga smatrate čudakom čak i za jednog McIntosha?

Shannon ponovo sleže ramenima.

-Oh, pa ima zapravo jedna stvar….

-Naravno.

-Ali nisam sigurna je li uopšte presudna u bilo čemu. Ovde su ljudi prgavi, a izraz “plahovitost” bi trebao da stoji urezan u grb klana McIntosh. Činjenica je da se Angus sasvim zavorio u Kuću – ovde dom McIntosha oduvek nazivaju naprosto Kućom – posle te stvari, međutim, to bi mogla biti i puka slučajnost.

-O čemu se radi?

-Ništa posebno spektakularno. Kad je imao nekih sedamnaestak godina, Angus se potukao dole u gradu i umalo ubio jednog momka. Rory Gallagher, da, sećam se. Zgodan dripac, išao je u školu s nama.

-Šta ti to znači, umalo ubio?

-Baš to što sam rekla. Potukli su se, više ne pamtim zašto. Angus je uvek bio ogroman, uostalom videla si koliki je. Na ovom ostrvu nećeš naći nikoga ko bi se rado dohvatio s Angusom.

-Hoćeš da kažeš da ga je skoro ubio golim rukama? Je li bio pijan?

-Oh, ne. Alkohol nikad nije bio potreban McIntoshima za te stvari. Oni se sasvim lepo razbesne bez ikakvih stimulansa.

-I šta je posle bilo s tim momkom Gallagherom?

-Provukao se kroz iglene uši, što bi se reklo. Posle je odselio odavde, ne znam šta je s njim sada, ako na to misliš.

Odmahnula je glavom.

-Ali to ne znači ništa, draga. Ovde se ljudi često mlate. Mi smo prgav narod a muškarci često imaju dva metra i opaku pesnicu. Da je tuča merilo ičega, pola bi ostrva na pravdi boga sedelo u zatvoru.

-Ne predstavljaš tu stvar kao nešto zbog čega bi se čovek poput Angusa McInstosha izolovao od sveta.

-Zato što ona to i nije. Angus je uvek bio nadmen i distanciran. Čak se ni u školi ni sa kim nije družio. Uvek je imao svest da je McIntosh, još pre nego je počeo pisati i proslavio se. Svi su McIntoshi imali svest  o tome ko su i šta su, i svi su se držali nedodirljivo. Prokletstvo plave krvi.

-Ali vi opet njega smatrate šašavim.

-To je možda samo zato što smo zaboravili McIntoshe pre njega. Pretpostavljam da se svakoj generaciji na ovom ostrvu činilo da je baš njih zadesio najgori.

Tatjana ugasi dogoreli ostatak svoje cigarete i rezignirano sleže ramenima.

0

2 thoughts on “Dom, 9

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.